Независне новине: Више хиљада бх. гастарбајтера посљедњих мјесеци се вратило у домовину након што су изгубили посао због економске кризе и рецесије која је погодила земље у којима су радили.
Према подацима Агенције за рад и запошљавање БиХ, на евиденцију надлежних служби пријавило се укупно 2.737 радника по основу престанка радног односа у иностранству. Економски аналитичари указују да је број отпуштених гастарбајтера вјероватно и већи јер се дио њих још није пријавио заводима.
Мање дознака из иностранства
БиХ у прошлој години биљежи мање дознака од наших радника у иностранству у односу на претходни период због њиховог губитка посла, смањења плата и повећаног страха за сопствену егзистенцију. Према задњим подацима Централне банке БиХ, бх. гастарбајтери су родбину и пријатеље у домовини у првих девет мјесеци прошле године помогли с око 1,8 милијарди КМ, а у цијелој 2007. години са 2,7 милијарди КМ. "Уколико се током ове године по очекивањима настави пад дознака из иностранства, то ће бити додатни притисак на текући дефицит БиХ, који се дијелом покривао и из тог извора", казао је Горан Радивојац.
"Страни радници, па тако и наши, су прве жртве рецесије на Западу, а њихов повратак је прва директна посљедица свјетске економске кризе по БиХ", казао је Горан Радивојац, професор на Економском факултету у Бањалуци.
Према званичиним подацима, чак 60 одсто од укупног броја враћених бх. радника стигло је из Словеније, њих 1.642, док је 787 остало без посла у Хрватској. У Аустрији је отпуштено 125 наших гастарбајтера, док је 111 проглашено технолошких вишком у Србији. Рецесија је погодила 39 радника из БиХ у Њемачкој, док је нешто мање отпуштених било у другим земљама, попут Црне Горе, Италије, Русије, Швајцарске и Данске.
"Ријеч је углавном о радницима ССС, ВКВ и КВ спреме који су радили у ауто-индустрији, металопрерађивачкој, текстилној индустрији, као и компанијама које су производиле техничку робу и опрему. Примијећен је и одређени број радника који су радили у грађевинској индустрији", казала је Санела Зељковић, референт у Агенцији за рад и запошљавање БиХ.
Радивојац, такође, указује на то да без посла остају махом радници на пословима који не захтијевају софистицирано знање и специјализовану обуку.
"Они који су радили и добили отказ у ауто-индустрији сигурно нису били ангажовани у пројектовању већ на тракама за производњу и обради мањих дијелова", напоменуо је он.
Нека традиционална уточишта за раднике с ових простора пресушила су због рецесије, али се, са друге стране, кажу гастарбајтери, отварају нове "егзотичне" дестинације.
Момчило Мирјанић из Градишке/Босанске Градишке, грађевински радник који хљеб зарађује на подручју некадашњег Совјетског Савеза, каже да је ситуација у Русији, као највећем тамошњем тржишту, све неповољнија.
"Доста послова у Русији је пропало због економске кризе и нередовног плаћања, па се неки наши радници враћају кући, а дио их одлази у Азербејџан, у чијем се грађевинском сектору још не осјећа криза. Тамо тренутно, према неким процјенама, ради око 1.000 радника из БиХ и Србије", казао је Мирјанић, који ускоро очекује посао у Азербејџану.