Босна и Херцеговина по економским слободама у свијету позиционирана је на 134. мјесто у 2009. години са 53,1 индексних поена што нашу земљу сврстава у ред прилично неслободних економија.
Према извјештају The Heritage Foundation која је у сарадњи са Wall Street Journal урадила ово истраживање, Индекс економских слобода за 2009., БиХ је у односу на прошлу годину назадовала за 0,8 поена. Од 43 европске земље, БиХ је на 40. мјесту, а иза нас су само Русија, Украјина и Бјелорусија. Параметри по којима је рађено истраживање обухватају слободу пословања (59,9 поена), слободу трговине (77,2), фискалну слободу (71,8), величину државе (37,6), монетарну слободу (79,0), слободу улагања (50,0), финансијску слободу (60,0), власничка права (10,0), слободу корупције (33,0) и радну слободу (52,1 поен).
Према подацима The Heritage Foundation, слобода трговине и монетарна слобода у БиХ су далеко изнад свјетског просјека, а међународна трговина чини основу економског раста земље. Извоз расте годишње око 20 процената по декади. Контролисана инфлација такођер доприноси економској експанзији и са релативно модернизираним банкарским сектором, значајно је реформиран финансијски систем земље.Велика потрошња администрације, низак ниво власничких права и распрострањена корупција држе економске слободе на ниском нивоу. Такођер, компликован и нетранспарентан законски систем причињава проблеме страним и домаћим инвеститорима.
Према подацима The Heritage Foundation слобода започињања, дјеловања и затварања бизниса лимитирана је бх. законском регулативом. За стартање бизниса је потребно 60 дана, док је у свијету просјек око 38 дана. Добијање дозволе за рад траје дуже од свјетског просјека од 225 дана.
Истовремено, у БиХ дјелују двије различите пореске политике у ентитетима. Највиша стопа пореза на доходак је 15 посто, а пореза на добит 30 посто. У посљедњој години удио порезног прихода у постотку бруто друштвеног производа (GDP) био је 41,2 посто. Укупни државни расходи у БиХ, укључујући државну потрошњу и трансферна плаћања су врло високи. У посљедњој години, државна потрошња је достигла 45,6 посто GDP-а. Једна од позитивних ствари за БиХ је контролисана инфлација која износи око 3,0 посто на годишњем нивоу од 2005. до 2007. године.
Што се тиче инвестиција, закон страним улагачима даје иста права као и домаћим инвеститорима. Са изузетком наоружања и медија, гдје је страна контрола ограничена на 49 посто, не постоје ограничења за инвестирање. Закон забрањује експропријацију и национализацију имовине, осим у посебним условима и са компензацијом.Већина банака у БиХ сада су приватне и чине више од 80 посто банковног капитала, те пружају лак приступ капиталу и пуни спектар банковних сервиса. Сваки ентитет има неразвијен, али растући небанковни финансијски сектор и мале берзе. Имовински регистри су увелико непоуздани, остављајући трансфер имовине отвореним за спорове.
Судски систем не покрива адекватно комерцијалне активности. Судске одлуке је тешко спровести, а уговори су скоро непримјењиви, али и имплементација закона за заштиту права интелектуалне својине је неадекватна. Корупција у БиХ је широко распрострањена, а наша земља је на 84. мјесту од 179 земаља у Индексу опажања корупције Транспаренцy Интернатионала за 2007. годину. Судије типично траже мито и одговарају на притисак јавних званичника.
Процес регистрације посла и давања дозволе је нарочито рањив на корупцију.Тржиште рада ради под релативно нефлексибилним прописима запошљавања које омета стварање запослености и раст продуктивности, запажање је The Heritage Foundation, преноси портал е-капија.