Ослобођење: Први састанак привременог одбора за праћење примјене привременог Споразума о стабилизацији и придруживању (ССП) између Европске уније (ЕУ) и Босне и Херцеговине бит ће одржан у уторак, 7 октобра.
У међувремену би на сједници Вијећа министара БиХ требао бити именован привремени одбор, сазнаје Ослобођење од Османа Топчагића, директора Дирекције за европске интеграције БиХ.
Одговорност на премијеру
Неке земље имају министарства европских интеграција, а БиХ – Дирекцију за европске интеграције. Према ријечима првог човјека Дирекције Османа Топчагића, небитно је како ће се звати институција која се бави европским интеграцијама ако она функционише.„У Србији се зове канцеларија, у Македонији и Црној Гори секретаријат, а у Албанији министарство. У Мађарској се прије уласка у ЕУ тиме бавило Министарство вањских послова, а у Словенији уред, али је имала и министра. Битна је, заправо, суштина. Код нас је добро то, иако на то понекад заборављамо, да је премијер, односно, предсједавајући Вијећа министара Босна и Херцеговине одговоран за читав процес европских интеграција. Самим тим, та ситуација је боља него да се тим послом бави министар. У Србији, Македонији и Црној Гори се тим питањима баве потпредсједници влада“, рекао је Топчагић.
Привремени одбор
„На састанку привременог одбора ћемо видјет како Европска комисија оцјењује досадашњи степен примјене ССП-а и да ли тражи нешто ново или другачије. Презентират ћемо оно што смо до сада урадили и како гледамо на даљње активности. То ће бити први сусрет и прва нешто званичнија индикација примјене ССП-а. Такође, у петак истиче рок за примјену годишњег извјештаја о напретку. У годишњем извјештају ће се наћи и наше активности од 15. јуна ове године до данас. Ту се налази и 30 приоритета, али и све друге активности наведене у европском партнерству. Припремили смо и акциони план за европско партнерство и очекујемо да ће га Вијеће министара БиХ усвојити до краја ове седмице“, рекао је Топчагић.
На питање да ли ће БиХ бити једна европска држава која је у ЕУ ушла с ентитетима, Топчагић, није могао дати конкретан одговор, али је нагласио:
„До сада нам колеге из ЕУ нису говориле смијемо ли имати ентитете. Увијек се каже да је унутрашње уређење државе ствар ње саме, па ту имамо монархије, републике, централизоване или децентрализоване државе. ЕУ жели ефикасан механизам одлучивања и одржив систем власти, економски рационалан. Они траже систем који одлуке може доносити у разумном времену и испуњавати услове и у процесу уласка и након уласка у ЕУ. То је кључни приоритет у европском партнерству из новембра прошле године“.
Подијељена одговорност
Споразум о стабилизацији и придруживању који је наша земља потписала с ЕУ спада у трећу генерацију европских споразума понуђених искључиво земљама западног Балкана. Овај документ је мјешовитог карактера, што значи да су за подручја сарадње дијелом одговорне земље чланице, а дијелом ЕУ. Његовом проведбом наша земља би требало да ријеши односе с ЕУ на сва три њена стуба – економска политика и заједничко тржиште, заједничка вањска и сигурносна политика, те правосуђе и унутрашњи послови.