Независне новине: Сви грађани БиХ могу очекивати да од септембра ове године лакше долазе до виза за земље Европске уније, али и да знатно прије либерализације визног режима визе добијају бесплатно, тврди Свен Алкалај, министар иностраних послова БиХ.

Истиче да је Министарство иностраних послова (МИП) ојачано у секторима и мисијама надлежним за евроатлантске интреграције, те да за БиХ слиједе бољи дани на међународном плану. Алкалај сматра да се имиџ БиХ већ поправио, а да би стање било још боље уколико домаће власти преузму иницијативу не чекајући директиве међународне заједнице. Признаје да различити политички концепти доводе до неспоразума на челу МИП-а, али и у Савјету министара БиХ.

Говорећи о односима са сусједима Србијом и Хрватском, оцјењује да је штета што већ дуже вријеме нема сједница међудржавних вијећа. Алкалај тврди да за односе БиХ са Србијом није штетно што наша држава у Београду нема амбасадора већ отправника послова и подсјећа да је Предсједништво БиХ одговорно за именовање амбасадора.

НН: БиХ је са ЕУ потписала Споразум о стабилизацији и придруживању и о визним олакшицама, у овом процесу значајна је улога МИП-а, да ли је већ почело испуњавање обавеза из Мапе пута?

АЛКАЛАЈ: То су све добре вијести за БиХ. Министарство вањских послова одмах је преузело водећу улогу у имплементацији обавеза из Мапе пута, коју нам је уручио Мајкл Ли, директор за проширење ЕУ. Формирали смо интерресорну експертну групу и неколико министарстава је укључено у законским пројектима. Хтјели смо да учинимо корак више како би до испуњења услова из Мапе пута, што би трајало отприлике годину, сви грађани БиХ добијали визе бесплатно. Већ 15. јула разговарао сам с комесаром Бароом да ове попратне активности иду напријед. У сриједу сам имао састанак са свих 20 акредитованих амбсадора, односно шефова мисија земаља ЕУ, овдје у Сарајеву слиједом мојих писама упућених њиховим министрима вањских послова. Опште расположење је да што прије буде обезбијеђено бесплатно издавање виза за све бх. грађане. Неке техничке детаље министарства ових држава рјешаваће у ходу. Процес либерализације визног режима на коме ради ова експертна група озбиљно је схавћен и они припремају материјал на основу упитника који је радна група добила од Европске комисије. Извјештај о напретку они треба да направе почетком септембра и да га доставе ЕК. Већ тада очекујемо неке напретке, могуће је да буде смањен административни пут до визе, прикупљање мање докуменатције, што ће смањити редове пред амбасадама на које смо навикли и убрзати процес.

НН: Већ дуго чекамо закон о спољним пословима, зашто је тек недавно упућен из МИП-а Предсједништву БиХ?

АЛКАЛАЈ: Задњи закон који смо имали датира из 1992. године. Он је можда био добар за тадашње услове, али БиХ је сада на путу ка ЕУ и дипломатија треба да има другачији облик, механизам рада и система у коме дјелује. На колегијуму смо заједнички договорили да се крене у тај процес и то уз пуну сагласност Вијећа министара. Пошто смо у нацрту закона изашли с новим приступом, хтјели смо да то буде леx специалис, како би МВП имало водећу улогу, као посебно министарство у БиХ. И увијек када је нешто ново и револуционарније слиједе разне примједбе, па смо доста консултација морали обавити и с Агенцијом за државну службу, релевантним министарствима, али и ОХР-ом. Дошли смо до нацрта закона који може да одговори уз уважавање свих примједби. Из РС су дошле примједбе на тај дио да закон буде lex specialis. Зато смо замјеник министра и ја упутили два приједлога Предсједништву БиХ, које ће одлучити када ће се и на који начин изјаснити о томе.

НН: Ваш зaмјеник Ана Тришић-Бабић издвојила је мишљење, а један од разлога је што одредбе нацрта задиру и у уставни поредак?

АЛКАЛАЈ: Не мислим да задиру у уставни поредак него више у Закон о Вијећу министара БиХ, јер се МВП издваја из тог дијела кроз запошљавање дипломатског кадра и не бисмо били везани за Агенцију за државну службу (АДС). Ми бисмо и новим законом морали поштовати обавезе из Закона о радним односима, али да ми то не радимо под капом АДС-а, него кадрове бирамо с нашим комисијама које знају шта треба да испуњава дипломатско особље. Сада имамо комисије од пет чланова, а два члана су из МВП-а и онда не можемо бирати кадар по специфичним захтјевима овог министарства. Пошто је сада издвојено мишљење, Предсједништво ће размотрити те приједлоге и питање је да ли можемо направити тај револуционарни искорак у овом политичком тренутку. Видјећемо како ће се Предсједништво изјаснити и какав приједлог закона ће бити упућен парламенту. Ако се у Предсједништву усагласи став, постигне консензус уз евентуално неке корекције и доказивање да то не задире у Устав, онда не очекујем застоје у парламенту. Земље у региону већ имају такве законе и он је БиХ неопходан због европских интеграција. Само једним примјером можемо показати колико је овакав закон важан. Врло често одржавају се састанци политичких директора ЕУ, а ми немамо такву функцију, него разне помоћнике министара за одређен сектор.

НН: Три сектора у МИП-у су скоро двије године без руководилаца, било је проблема и с националном структуром. Има ли због тога застоја у раду МИП-а?

АЛКАЛАЈ: Не, јер се трудимо да организујемо посао с кадровима које имамо. Дио људи из МВП-а пријавио се на ове конкурсе и они су мање или више укључени у то. Чињеница је да то веома дуго траје. Конкурс за помоћника општих послова развукао се дуже од годину, па је конкурс поништен. Но, ипак смо успјели од ова три мјеста добити помоћнике за билатералне и мултилатералне послове и они ће преузети дужност од 1. септембра. Након успостављања нове власти три су помоћника отишла на нове функције и нашли смо се у овој ситуацији. И то је разлог што нам треба посебан закон о спољним пословима.

Што се националне структуре тиче, она је испоштована и увијек је о томе вођено рачуна. Шефови веома важних одсјека у Министарству су Срби, те оптужбе упућене на ту адресу не стоје. Сада су именовани и помоћници и испоштована је национална структура. То је била паушална оцјена мог замјеника. Ако неко може да се жали на то, онда су то грађани из реда осталих.

НН: У МИП-у су честа размимоилажења на релацији министар – замјеник, недавно сте се тим поводом обратили Савјету министара и Предсједништву. Зашто?

АЛКАЛАЈ: Па, не знам. Кренули смо с пуним еланом да радимо и да поправимо имиџ БиХ. У овом периоду много значајаних ствари је учињено, од интензивираног дијалога са НАТО-ом, потписиавња ССП, Медитеранске уније… Да ли се ради о различитим концептима, не знам, али покушавам на све начине да обезбиједим ту комуникацију. Нажалост, због ријетког присуства овдје у министарству нисам у стању то да постигнем са својим замјеником. Само ћу навести примјер да од 16 колегијума за прошлу годину госпођа Тришић није била присутна на 11, од тога на задњих пет. Имао сам обавезу да на то упозорим Предсједништво да они не би имали криву слику о кумуникацијама која се стиче из медија.

НН: Већ дуго нема сједница међудржавних вијећа са Србијом и Хрватском? Како оцјењујете односе са сусједним земљама?

АЛКАЛАЈ: Имам континуиране контакте с министрима иностраних послова обје земље. Међудржавно вијеће сазива шеф државе, а амбасадори у тим земљама су секретари тих вијећа. Међудржавно вијеће је мјесто гдје треба да буду рјешавани међусобни проблеми. Штета је што нема сједница. Прошле године имали смо сједницу с Хрватском у марту и сада је најављено да би требало да буде у октобру, а БиХ је домаћин. Са Србијом смо чекали да буде формирана Влада, а овога пута Србија је домаћин и немамо конкретних датума, надам се да би то могло бити сљедеће године, а мислим да сједница није била од 2005.

НН: Колико је штетно што БиХ у Србији нема амбасадора већ отправника послова? Посебно у ситуацијама када се тензије подижу као сада након хапшења Радована Караџића или када се најављује приватизација имовине бх. предузећа у Србији, због чега сте упутили и дипломатску ноту?

АЛКАЛАЈ: Ми имамо успостављене односе на нивоу амбасадора. Постојање отправника послова не умањује значај ако је то способан човјек који може дјеловати у датом тренутку. Но, надлежност је на Предсједништву за именовање амбасадора. Оно што смо ми могли учинити је да пошаљемо отправника послова и чекамо приједлог Предсједништва, а ни данас нам није јасно зашто је претходна власт у Србији одбацила нашег амбасадора. У ствари, није га одбацила, али никада нису одговорили на нашу ноту. Колега Вук Јеремић и ја ћемо на првом сусрету о томе разговарати, али наша комуникација није се умањила због тога што имамо отправника послова у Србији.

Што се тиче ове спорне приватизације, одржан је састанак земаља потписница Споразума о сукцесији бивше СФРЈ и одлучено је да буде упућена нота Србији. Тражи се сазивање УО за сукцесију у вези с анкесом Г овог споразума и очекујемо да ће бити суспендована одлука коју је донијела бивша влада Србије.

НН: Ревизори су утврдили да је у МИП-у мимо процедура о јавним набавкама потрошено више од пола милиона КМ. Ко је крив за лоше оцјене ревизије?

АЛКАЛАЈ: Не бих се могао сложити да су биле лоше оцјене ревизора. Тачно је да је сегмент јавних набавки доживио највише критика, али то не значи да је ишта незаконито урађено. Нисмо имали људе који ће се бавити тим рефератом, организовати тендере поштујући потпуно Закон о јавним набавкама. Но, одмах смо реаговали и већ смо испунили 13 препорука из извјештаја ревизије, а само су три у фази реализације. Претходних година реализоване су само двије, односно три препоруке. Вјерујем да ће догодине извјештај бити позитиван. Водимо још једну паралелну активност на смањењу трошкова министарства тако да бисмо купили зграде за смјештај ДКП-а да смањимо кирије. У плану је Брисел, а касније Загреб и Београд. Можда искористимо и некретнине из сукцесије од наших фирми. Дакле, без обзира што министар стално путује, он ради. А, путује јер је министар иностраних, а не унутрашњих послова (смијех).

НН: Три пута се парламент изјашњавао о Вашој смјени и дао Вам, ипак, повјерење… 

АЛКАЛАЈ: Није три, пет пута се изјашњавао. Двапут именовање, а три пута повјерење.

НН: Тада сте рекли да смјену траже они којима смета Ваш пробосански став. Шта то занчи, да Ви волите БиХ више од тих који би да Вас смијене?

АЛКАЛАЈ: Не могу да правим квантификацију ко више воли БиХ. Знам колики сам патриота и то сам доказао кроз свој рад и кроз цијели живот. Вјероватно неки моји потези којима желим да од БиХ направе јаку државу су неки концепти који су супротни оним који нису спремни градити државу, који су против преноса надлежности и који разговарају о референдумима и отцјепљену. И за вријеме рата, док су неки жељели да се БиХ распадне и подијели и од стране Србији и Хрватске, нисам вјеровао у то. Поштујем БиХ као земљу три народа и осталих са овим уставним уређењем какво је тренутно, али желим да она буде јака демократска држава и поштована у свијету. Сами се морамо изборити за углед БиХ, неће нам ЕУ ништа дати на тацни ако се ми договором не изборимо за то.

НН: С обзиром на постојећи Закон о Савјету министара БиХ, како се рачуна Ваш глас на сједницама, ако имамо у виду да нисте из конститутивног народа?

АЛКАЛАЈ: Углавном ми одлуке доносимо консензусом, ако дође до размимоилажења, врши се усаглашавање. Није само Закон о Вијећу министара дискриминаторски, него и Устав БиХ који грађанима из реда осталих не допушта да буду кандидовани за члана Предсједништва. У Стразбуру на Суду за људска права рјешаваће се приговор који је упутио господин Јакоб Финци, коме је, рецимо, то право ускраћено. Можда је моје именовање у Вијеће министара искорак да разбијамо те табуе. Није све у нацији.

НН: Колико Ваш страначки шеф Харис Силајџић утиче на Ваш рад?

АЛКАЛАЈ: Конкретно у мом раду, у вођењу министарства, утиче као и сваки члан Предсједништва. Редовно се виђам и консултујем и са члановима Предсједништва Небојшом Радмановићем и Жељком Комшићем, као и са др Харисом Силајџићем. Нико се не уплиће у посао који радим. Да нешто не радим како треба, сигурно би ме позвали на одговорност, али то се није десило.

НН: У којој фази је жалба поднесена Суду БиХ због сукоба интереса који је за Вас утврдила ЦИК?

АЛКАЛАЈ: Поновићу да ту није било сукоба интереса и да је то политички монтирано, жалба је предата и чекам рјешавање. Дао сам сва потребна образложења. Давно сам поднио оставку на чланство у Надзорном одбору ВГТ осигурања и вратио све паре које сам добио за накнаду за рад. Никакве материјалне користи ту није било. Члан НО сам свакако постао 2004. године, када нисам ни помишљао да ћу бити министар.

НН: Чини се да сте непоправљиви оптимиста. Када је у БиХ мучна и напета ситуација, Ви често изађете с оптимистичним изјавама које нас често чуде?

АЛКАЛАЈ: Морам изаћи с тим изјавама! Ја сам борац до краја, по природи сам такав. Имам велику енергију и вољу да нешто направим, имам искуство и у привреди и у дипломатији, који говоре да не смијемо гледати црно. Људи у БиХ, када отворе новине, оне их могу само бацити у депресију. Моје оптимистичке изјаве нису нереалне и без покрића, него аргументоване. Видите да идемо напријед и БиХ мора имати проактиван однос, не чекајући да нам међународна заједница намеће реформе него да их проводимо и прије тога. Наши амбасадори већ раде у државама ЕУ да буде ратификован ССП, да не доживимо као Албанија, која је одавно потписала тај споразум, а само су га три земље ратификовале. Ми то нећемо чекати, морамо ићи корак напријед.

Често пијем кафу са Шпирићем 

НН: У каквим сте односима с предсједавајућим Савјета министара Николом Шпирићем? 

АЛКАЛАЈ: Добрим и коректним. Имали смо своје успоне и падове, али често пијемо кафу и без пословних обавеза. Нисам конфликтна особа, желим да сарађујем са свима, али не дозвољавам никоме да вријеђа моју интелигенцију, нити да ме омаловажава. Не може нико да изјави јавно да сам министар који никоме не треба зато што сам из категорије осталих. То је дискриминирајуће.

БиХ није интересантна као прије 

НН: Какав је имиџ БиХ у свијету и зашто су ријетке посјете званичника других држава? 

АЛКАЛАЈ: Не бих се могао сложити с том констатацијом. БиХ можда није више интересантна као раније, али има веома важних посјета. Можда смо ми мало размажени од силних посјета када смо имали Пакт стабилности па нам дођу сви важни државници од Клинтона па надаље. Сада је динамика ушла у нормалне дипломатске воде. Ево, само у осам мјесеци прошле године било је преко 20 посјета министара, мојих колага, а ја сам још толико посјета обавио вани. Скоро сам имао словачког министра у посјети, па бугарског, швицарског, а у преговорима смо да дође и Кушнер док Француска предсједава ЕУ.