Независне новине: БАЊАЛУКА – Челнике локалних заједница у Републици Српској убудуће би могли бирати одборници, а не грађани, након што је Влада јуче неочекивано предложила ентитетском парламенту хитне измјене пратећих закона.
Уочи расписивања локалних избора, Влада је по хитном поступку парламенту упутила измјене Закона о локалној самоуправи и Изборног закона РС. Уколико овакав приједлог добије зелено свјетло Скупштине, начелници и градоначелници би бирали одборнике у локалном парламентима, а не бирачи директно, као до сада.
Старим начином избора, који је већ јуче наишао на жесток отпор невладиног сектора, тврде у Влади, избјегли би политичку нестабилност локалних заједница. Податак о десет покренутих опозива директно изабраних начелника и блокади неких општина, кажу у Влади, довољно говори о неефикасности директног избора начелника, који је у нашу изборну праксу уведен 2004. године.
Зоран Липовац, министар управе и локалне самоуправе, вјерује да повратком на стари систем грађани не би били закинути на демократичности, јер им је, каже, у интересу да се не суочавају са нестабилности локалног система.
''Повратком на посредни систем избора већина ових проблема ће нестати'', рекао је Липовац.У Центру цивилних иницијатива, пак, тврде да је ситуација потпуно супротна и апелују на посланике да не послушају Владу.
''Ово је нечувено и ван свих демократских принципа'', тврди Жељко Нинковић из ЦЦИ-ја, који је јуче и сам дошао у Владу и суочио аргументе с министром Липовцем.
Он је замјерио Влади што је овај приједлог закона изњедрила без било какве јавне расправе и без укључивања грађана у читав процес, како би они сами казали да ли желе да начелника изаберу или да им га наметне политичка воља скупштинске већине.
Ипак, изразио је наду да ће се посланици издићи изнад ''ситних политичких интереса'' и гласати против Владиног приједлога.
Према ријечима Бранка Петрића, члана Изборне комисије БиХ, генерално се сматра да је директни избор демократичнији начин избора, али власти у Бањалуци, ако је рекао, имају право да мијењају закон, ако то желе.
''То је ствар политичке одлуке, јер је ријеч о надлежности која припада ентитетима. Наше је да проводимо њихове одлуке, како год они одлучили&qуот;, казао је Петрић.
У посљедње двије године, скупштинске већине у 10 општина покушале су да оборе начелника и изведу га на референдум како би се суочио са вољом грађана. То им је пошло за руком у пет општина, гдје су начелници опозвани.
Опозиција против
Владин план о повратку старог начина избора начелника општина наишао је на противљење опозиције, али и на уздржаност код неких СНСД-ових коалиционих партнера.
СДС је најоштрији према Владином плану, увјерен да се измјене закона предлажу због тога што, како тврде, опада рејтинг СНСД-а и ПДП-а.
''Очигледно је да су власти процијениле да не могу добити начелнике на директним изборима, па су као посљедицу те панике посегле за промјенама'', рекао је Младен Босић, предсједник СДС-а.
И ДНС, коалициони партнер СНСД-а, вјерује да су предложена рјешења лоша, мада им, кажу, не смета било какав начин избора.
Према мишљењу Марка Павића, лидера ДНС-а, повратак на стари систем би од начелника направио партијске послушнике, а не људе који треба грађанима да подносе рачуне.Бранислав Бореновић, шеф Посланичог клуба ПДП-а, оцијенио је оба система – и директни и посредни – да имају и добре и лоше стране, али каже да има доста разлога да њихови посланици дигну руку за Владин приједлог.
Социјалистичка партија, пак, тврди да је повратак на стари систем веома добар, пошто је, према ријечима Петра Ђокића, предсједника СП-а, било много злоупотреба у односу скупштина – начелник.