Institucionalna komunikacija

1. Комуникационо планирање
2. Питања организације
3. Координација и постављање стандарда
4. Лјудски потенцијали/ресурси
5. Активности везане за медије
6. Праћење медија/Медиа мониторинг
7. Директна комуникација с јавношћу- ЗОСПИ
8. Веб странице
9. Директна комуникација са грађанима
10. Јавне кампање
11. Мјерење резултата
12. Сарадња са цивилним сектором

 

Ова реформска област подијељена је на 12 потпоглавља. Прво потпоглавље односи се на стратешки приступ институционалној комуникацији. Предвиђено је да Савјет министара / владе на свим нивоима власти усвоје стратегију комуникације и да свака институција има своје годишње комуникацијске планове. Планирање институционалне комуникације се мора повезати са цјелокупним стратешким планирањем СМ/ влада и појединих институција.

Наглашена је и потреба за хоризонталном координацијом ОСЈ јединица на појединим нивоима власти. Предвиђена је и вертикална координација између нивоа власти, нарочито преко постојећег механизма надзорног тима, а евентуално и преко других механизама (радне групе итд.). У сегменту људских потенцијала предвиђена је израда стандардизованих описа и захтјева радних мјеста службеника на подручју ОСЈ. Други циљ је развој и провођење обуке за службенике за ОСЈ, и то из области стратешког комуницирања, односно односа са јавношћу, као и других подручја значајних за њихов рад.

У петом потпоглављу ове реформске области, РАП1 прелази на садржајна питања. Предвиђене су активности за побољшање комуникације са медијима (водичи, приручници, листе новинара, редовито организирање догађаја) и праћења медија односно медиа мониторинга (шесто потпоглавље).

Седмо потпоглавље говори о директној комуникацији са јавношћу – имплементацији Закона о слободи приступа јавним информацијама. На свим нивоима власти су усвојени закони, а у наредном периоду потребна је њихова досљедна имплементација. Веб странице морају бити редовно ажуриране, садржајно богате и атрактивне, а предвиђено је и провођење анкета о задовољству корисника са веб страницама које посјећују и прикупљање корисних приједлога за побољшање садржаја веб страница.

Као још један облик директног пружања информација грађанима, у деветом потпоглављу споменути су “дани отворених врата” и слични догађаји у институцијама, информативни материјали, форуми итд. У том сегменту значајна је и употреба ИКТ, на примјер социјалних мрежа (фејсбук, твитер).

У десетом потпоглављу, као циљ је постављено организирање јавних кампања са циљем да се подигне ниво свијести јавности о одређеним темама. Једанаесто поглавље намијењено је мониторингу и мјерењу резултата (аутпут-а и аутком-а) на подручју стратешког комуницирања. Наглашен је и значај редовног мјерења ставова јавности и степена познавања кључних области политика. Такође, истакнут је значај развоја и унапређења комуникације са цивилним друштвом, те успостављања партнерског односа у имплементацији појединих активности.