Босна и Херцеговина не може испунити један од кључних услова за приступање Европској унији, јер Влада Републике Српске (РС) и даље свјесно опструише процес реформе јавне управе одбијањем да усвоји Стратешки оквир за реформу јавне управе 2018-2020. Ово у интервјуу за Радио Слободна Европа (РСЕ) каже државни координатор за реформу јавне управе у БиХ, Драган Ћузулан.
Осим тога, он истиче да је Влада РС блокирала и Фонд, одбијајући да потпише Анекс Меморандума о разумијевању, који је кључни документ, чиме су онемогућене даљње уплате донатора и домаћих власти.
РСЕ: Господине Ћузулан, на конференцији за новинаре, у Сарајеву, казали сте како Босна и Херцеговина не може испунити један од кључних услова за приступање Европској унији, јер Влада Републике Српске, како сте изјавили, свјесно опструише процесе реформе јавне управе јер још увијек није усвојила стратешки оквир за њену реформу. Шта је конкретно проблем?
Ћузулан: Стратешки оквир за реформе јавне управе у БиХ 2018-2022. усвојен је у марту прошле године на техничком нивоу, дакле од представника свих нивоа власти. Ту је учествовала и Влада Републике Српске, али у међувремену, Влада РС упорно одбија да усвоји стратешки оквир. Тиме је онемогућила Босну и Херцеговину да испуни један од захтјева Европске комисије из ранијих препорука, дакле, да се усвоји цјелодржавни оквир за реформу јавне управе. Ту констатацију ја сам поткријепио одређеним чињеницама.
Рекао сам да се однос власти у Републици Српској према захтјевима Европске комисије, али и према грађанима, рекао бих, цијеле БиХ, који траже да се управа што прије реформише на начин да буде ефикаснија, транспарентнија, огледа у чињеници да Влада РС не жели синхронизовану реформу јавне управе на цијелом подручју БиХ, већ усваја и доноси, како је то недавно на једној од сједница Владе било, засебан програм развоја јавне управе, о којем до данас нас нити су упознали нити смо консултовани око тога. Дакле, ипак је тај основни услов који тражи Европска комисија остао неиспуњен, а сада се праве неки паралелни документи и нешто што Европска комисија није у суштини ни тражила.
РСЕ: Да ли је Европска комисија извршила неки притисак на Владу Републике Српске?
Ћузулан: Видјели сте и у недавном мишљењу које је стигло из Европске уније када је у питању Босна и Херцеговина, да се заиста инсистира на реформи јавне управе као једном од услова приступања. Дали су одређене квалификације које су ишле у прилог томе да Влада РС опструише тај процес, и онда смо чули из изјава министрице Лејле Решић да би они ту ситуацију покрили тиме што су донијели неки програм развоја јавне управе. Међутим, ја колико сам могао да видим, он се углавном ограничава на дигитализацију, а то није интегрално питање реформе јавне управе нити овај услов који тражи Европска комисија.
Ја бих подсјетио да су стратешки оквир у ранијем периоду усвојили и Вијеће министара БиХ, Влада Федерације, Влада Брчко Дистрикта, и да смо ми били у обавези да слиједом усвојеног стратешког оквира направимо акциони план. Рок за акциони план био је шест мјесеци након усвајања, међутим, с обзиром на то да нисмо имали један ниво, замолили смо Канцеларију делегације ЕУ да се крене с послом израде акционог плана и за тај посао смо ми добили зелено свјетло, обезбијеђена је стручна техничка подршка SIGMA-е и недавно смо одржали први састанак заједничке радне групе на изради акционог плана. Дакле, не можемо чекати бесконачно да се Влада РС око овога изјасни.
РСЕ: Поред овога, Влада РС је блокирала и фонд за реформу јавне управе. Шта то конкретно значи, да ли је због тога упитан новац?
Ћузулан: Ријеч је о фонду у којег су међународни донатори уложили свој новац са сврхом да се из њега финансирају заједнички пројекти којим би се реформа имплементирала једнако и синхронизовано на цијелом подручју Босне и Херцеговине. Када Европска комисија оцјењује напредак јавне управе у БиХ, она гледа све нивое власти, интегрално Босну и Херцеговину, и да ли је сад један ниво власти у нечему направио искорак а други није, то у цјелини не значи ништа. Важно је да се хармонизовано проводи реформа јавне управе. Не доводимо у питање надлежности, ни ентитета, ни кантона, ни локалних заједница, али се мора проводити и хармонизовано и синхронизовано реформа јавне управе.
Дакле, одбијањем да потпише анекс меморандума којим би се омогућиле даље уплате донатора и домаћих власти фонду до 2020. године, Влада РС онемогућила је финансирање и провођење раније договорених и припремљених десет пројеката из области реформе јавне управе. Стварне разлоге зашто се одбија потписати анекс на меморандум ми никада нисмо званично сазнали.
Знали смо кроз инсистирање представника Републике Српске и водећег донатора, шведске SIDA-е, израдом анализе рада и функционисања фонда и кроз отворене иступе министрице Управе и локалне самоуправе Владе РС Лејле Решић, да је за њу неприхватљив начин расподјеле новца из фонда. Дакле, сазнали смо да су уствари намјере Владе РС да се овај фонд и новац донатора распарча, подијели на ниже нивое власти и да је то стварна намјера.
РСЕ: Какве су реакције донатора, првенствено Шведске и Данске?
Ћузулан: Шведска је имала посебан споразум са нама, којим се регулисало да се, уколико се новац не потроши, врати донаторима. Ја сам у свом мандату, када сам дошао на позицију координатора, покушао заиста да интензивирам активности из фонда, и доста је, скоро 50 посто, пројеката само у том периоду имплементирано. Покушали смо заиста да ухватимо неки корак да би брже ишла и реформа јавне управе. Међутим, у међувремену је дошло до опструкције, ми нисмо могли даље да наставнимо да радимо, а Шведска и Данска су онда тражили поврат средстава. То је сад ситуација која је за нас прилично незгодна – ми имамо 15-16 милиона марака у фонду и када би се новац вратио Шведској и Данској, остаје десет милиона.
Ја сам недавно имао састанак Управног одбора на којем сам инсистирао да се, и ако би се испоштовао поврат Швеђанима и Данцима за неутрошени новац, остало би десет, једанаест милиона у фонду. Међутим, ни за то није било сагласности да се тај новац потроши. Требало би можда ради јавности да кажем да је учешће домаћих влада у фонду негдје на нивоу пет посто, а учешће међународних донатора је око 95 посто. При томе је, рекао бих, процентуално најмање учешће Владе Републике Српске и то је оно на што сам ја њима скретао пажњу – од 32 милиона колико је укупно уплаћено за ових тринаест година у фонд, Влада РС уплатила је 198.000 марака, а повукла је кроз пројекте далеко већу вриједност.
РСЕ: Ви сте позвали такођер све институције власти да пронађу политички договор како би се овај проблем ријешио, како Босна и Херцеговина у европским круговима не би остала упамћена као једина земља која није у стању да новац донатора потроши.
Ћузулан: Наш мандат јесте координација и ја не могу да наметнем никакву обавезу ни ентитетским владама нити било ком нивоу власти. Ми јесмо везани за Вијеће министара, за кабинет, тако да у том једном ограниченом мандату врло је тешко да носимо одговорност за процес реформе јавне управе. Ми можемо више функционисати као једно стручно, техничко тијело и као координирајућа институција. Уколико један ниво власти опструише оно што договарамо – једноставно, све одлуке се доносе консензусом – ми онда стојимо, а онда имамо приговор да није задовољавајућа реформа јавне управе, да није остварен добар ниво итд. Прилично, рекао бих, политички покварена игра, јер у суштини ми имамо као кључни проблем опструкције реформе јавне управе, политизацију и покушај странака да задрже status quo.
Дакле, реформе неким политикама у Републици Српској, али и на нивоу БиХ, једноставно нису приоритет. Ја сам свјестан да ми реформама уствари одузимамо простор одређеним странкама да манипулишу, и гласачким тијелом, и да кроз политику запошљавања раде нешто што није у складу са добрим праксама, али у суштини, политика је та која треба да својом вољом и подршком нама омогући да радимо. Наш кључни проблем јесте управо то – да нас политика онемогућава да радимо свој посао.
Извор: Радио Слободна Европа, Џенана Карабеговић