На састанку Заједничке радне групе за израду Стратешког оквира за реформу јавне управе 2018-2022. који је одржан данас у Сарајеву договорене су активности на припреми и изради пасоша индикатора за праћење напретка у реформи јавне управе.

Драган Ћузулан, државни координатор за реформу јавне управе још једном је нагласио да је потребно да што прије Влада Републике Српске усвоји Стратешки оквир за реформу јавне управе, као што су то много раније (прије годину дана) усвојили Савјет министара БиХ, Влада Федерације БиХ и Влада Брчко дистрикта БиХ. То је неопходно због припреме на изради заједничког Акционог плана за проведбу стратегије и даљег учешћа представника Републике Српске у овом процесу.

Микан Давидовић, представник Министарства управе и локалне самоуправе у Влади Републике Српске изјавио је да „не зна када ће Стратешки оквир бити усвојен али само његово учешће на данас одржаном састанку потврда је добрих намјера Владе РС, нарочито због чињенице да су и представници РС учествовали у припреми и изради стратешког документа“.

Martins Krievins, виши савјетник за политике у SIGMA (организација која пружа помоћ БиХ у процесу реформе јавне управе) говорио је о томе зашто су релевантни и корисни пасоши индикатора нагласивши да им је циљ пружање                                                                                                                                                     корисних информација о сваком утврђеном индикатору у циљу лакшег праћења и разумијевања онога што се жели                                                                                                                                                 постићи имплементацијом Стратешког оквира.

У развој пасоша индикатора, како је планирано, биће укључени представници тематских радних група за израду Стратешког оквира за реформу јавне управе за период 2018-2022.

Реформа јавне управе један је од кључних критерија за приступање БиХ ЕУ. У Мишљењу Европске комисије о захтјеву БиХ за чланство у ЕУ, недавно објављеном, између осталог се наводи да БиХ и даље не задовољава у довољној мјери критерије које се односе на стабилност институција које гарантују демократију, владавину права, људска права и поштивање и заштиту мањина, а које је Европско вијеће поставило у Копенхагену 1993. године. Једна од препорука је да БиХ треба завршити неопходне кораке у у реформи јавне управе с циљем унапређења свеукупног функционисања јавне управе осигуравањем професионалне и деполитизоване државне службе и координираним приступом у креирању политика у цијелој држави.