Правни факултет Универзитета у Травнику – Дислоцирано одјељење у Живиницама био је домаћин Међународне научно-стручне конференције ”БиХ : изазови 2019-2029.” која је на једном мјесту у суботу (8.06.2019, Живинице) окупила више од 40 учесника, међу којима су универзитетски професори и стручњаци из праксе наше земље и региона, студенти ове образовне институције али и менаџмент Канцеларије координатора за реформу јавне управе.
Гдје је наша земља тренутно и гдје би се могла наћи за десетак година, питања су, на која су одговоре покушали дати еминентни стручњаци из области права, економије, међународних односа, политичких наука и цивилног друштва. Кроз три сесије, присутни су имали прилику послушати али и расправљати о различитим темама које се тичу наше земље.
Проф.др Ферид Отајагић аутор је рада „Процес реформе јавне управе у Босни и Херцеговини – изазови и перспективе“.
Реформа јавне управе представља предуслов за интеграције Босне и Херцеговине у Европску унију. Процес реформе је започео 2006. године када су постављени општи циљеви: добра, поуздана, квалитетна и „сервисна“ јавна управа у Босни и Херцеговини. У првој фази процеса реформе донијети су реформски документи који су имплементирани: Стратегија реформе јавне управе у БиХ и Акциони планови за њено спровођење.
„У другој и сада актуелној фази реформе у току је усвајање Стратешког оквира за реформу јавне управе, а потом ће услиједити доношење Акционог плана за њено извршење. У трећој и будућој фази у процесу реформе јавне управе коју можемо назвати развојна фаза или фаза de lege ferenda биће потребно по узору на друге земље већ чланице Европске уније израдити и усвојити Стратегију за развој јавне управе са одговарајућим Акционим плановима али и више посебних стратегија за поједине области као што је Е-стратегија“, нагласио је Отајагић.
Он је рекао да су изазови који прате процес реформе јавне управе у Босни и Херцеговини маркантно наглашени у три групе : транзицијска неодлучност, пренаглашене политичке опструкције и изражени страх од европских стандарда, односно преузимања и извршења обавеза које произилазе из европског чланства.
„Држава Босна и Херцеговина има једну перспективу без алтернативе а то је чланство у ЕУ и NATO савезу, из чега произлазе савремене вриједности: мир, демократија, владавина права, правна сигурност и социјално благостање“, нагласио је.
Конференција се бавила темама: Босна и Херцеговина – бренд и како га изградити, државна архитектура Босне и Херцеговине – модерно управљање државом, владавина права – темељни услов изградње правне државе, улазак БиХ у Европску унију – генератор развоја, култура управљања конфликтима у босанскохерцеговачком друштву, демографска девастација и обнова босанскохерцеговачког друштва, дијаспора – вриједан и драгоцјен партнер, богато наслијеђе – култура четири свјетоназора, отвореност према хисторијским порукама, одржив економски развој vs заштита животног околиша – хармонија и склад, транспорт и инфраструктура – платформа за реинтеграцију босанскохерцеговачке државе и друштва, туризам – могућности и перспективе, подузетништво у босанскохерцеговачкој перспективи – кључ будућег развоја и подизања нивоа благостања, људски капитал и како га валоризовати, IT мреже – програмери као лидери друштва знања, модерни менаџмент – одлучујући фактор успјеха.
Доц. Др Драган Ћузулан, координатор за реформу јавне управе аутор је рада „Проактивна транспарентност као приоритет у новом Стратешком оквиру за реформу јавне управе 2018-2022.“