Савјет министара БиХ на сједници одржаној данас усвојио је Политику и Стандарде проактивне транспарентности у институцијама Вијећа министара БиХ, а што је један од закључака Информације о активностима у области унапређења проактивне транспарентности Канцеларије координатора за реформу јавне управе.
Ово је први покушај да се изради, а затим и имплементира систематски постављен, свеобухватан оквир за проактивну транспарентност у Босни и Херцеговини, којим се адресира проблем застарјелости и фрагментираности постојећих закона и политика у овој области
„Проактивна објава информација од јавног значаја директно доприноси остваривању концепта добре управе у БиХ, враћа повјерење јавности у рад државних институција, а грађанима омогућава већу информисаност ради остваривања њихове партиципације у раду јавне управе“, изјавио је за новинарску агенцију Фена Драган Ћузулан, координатор за реформу јавне управе.
Ћузулан је нагласио да је транспарентност управе вишеструко битна јер она оправдава постојање управног апарата, јача повјерење грађана у легитимно изабране представнике власти, штеди ресурсе и потиче креирање друштва знања и компетенција.Додао је да су четири институције Савјета министара БиХ: Агенција за статистику БиХ, Агенција за развој високог образовања и осигурање квалитета БиХ, Дирекција за европске интеграције, Канцеларија координатора за реформу јавне управе, а које су учествовале у изради Стандарда заједно са представницима цивилног друштво а уз помоћ њемачког GIZ-а у оквиру Програма јачања јавних институција у БиХ, почеле са примјеном дефинисаних стандарда проактивне транспарентности још у септембру 2015. године. Од тада до данас њемачки GIZ по налогу Владе СР Њемачке је пружио стручну подршку институцијама у виду обука, радионица, израде докумената и публикација, размјене искустава међу институцијама и у виду организације тематских конференција за јавност.
Координатор за реформу јавне управе подсјетио је на прошлогодишњи извјештај о стању за БиХ EU/OECD SIGMA-e гдје је наведено , између осталог, да „ни на једном нивоу власти у Босни и Херцеговини не постоје одредбе којима се промовише проактивна транспарентност, као што је навођење опширног списка информација које требају бити објављене на интернет страницама јавних институција.
„Усвајањем политике и Стандарда проактивне транспарентности јача се демократски процес у БиХ , а грађанима се омогућава да буду боље информисани о раду јавне управе“, рекао је координатор за реформу јавне управе. Ћузулан је нагласио да се важност Политике проактивне транспарентности, коју је Савјет министара БиХ усвојио, огледа и у томе да је израђена у сарадњи институција с цивилним друштвом, што представља једну од првих политика које су ко-креиране по принципима Партнерства за отворену власт (Open Government Partnership, OGP) у Босни и Херцеговини.
Усвојивши информацију о активности у области проактивне транспарентности, Савјет министара БиХ задужио је све институције на државном нивоу да редовно ажурирају документе и информације објављене на службеним web страницама њихових институција те да у наредних шест мјесеци доставе Канцеларији координатора за реформу јавне управе податке о примјени Политике и стандарда проактивне транспарентности.
Проактиван приступ информацијама од јавног значаја у фокусу је иновинираног Стратешког оквира за реформу јавне управе за период 2018-2020. као и Партнерства за отворену власт, иницијативе којој је Босна и Херцеговина приступила још 2014. године. Такођер у Стратегији за борбу против корупције Босне и Херцеговине (2015-2019) наводи се да би „органи власти требали самоиницијативно, али и на основу допуњеног нормативног оквира, објављивати што већи број информација проактивно, односно, када им то нитко не тражи, и то у форми претраживих база података, кад год је могуће. Једнако је значајно осигурати да ове информације буду ажурне и да органи одговарају за њихову тачност и потпуност“.