Извршна директорка организације Access Info Europe и чланица УО Партнерства за отворену власт, говори о каскању БиХ за европским стандардима.
У Сарајеву сте ових дана ангажовани као тренерица за област проактивне транспарентности, гдје је у току обука за државне службенике. Можете ли нам нешто више о томе рећи?
– У основи, ми припремамо државне службенике кроз програм јачања државних институција, како бисмо повећали број институција које објављују проактивно информације. Радимо са јавним тијелима која већ имају добре праксе, која имају искуства у проактивној објави информација и која ће своја искуства и знање стечено током ове обуке дијелити са другим државним службеницима, како би и друга јавна тијела могла унаприједити своју проактивну транспарентност.
Право грађана
Зашто ово радимо? Постоји много разлога. Проактивна објава информација од власти и транспарентност воде бољој партиципацији грађана, повећавају одговорност институција и власти и повећава се повјерење грађана у рад јавне управе. То су неки од бенефита, али такођер, постоје обавезе које су преузете у области проактивне транспарентности, али и међународне преузете обавезе у склопу Иницијативе Партнерство за отворену власт. Право на приступ информацијама је демократско право свих грађана БиХ.
Како оцјењујете стандарде проактивне транспарентности које су у БиХ израдиле државне институције у сарадњи са цивилним друштвом?
– Прво морам споменути да сам имала привилегију да између 1999. и 2001. године будем један од експерата који су тада радили на изради Закона о слободи приступа информацијама БиХ. Историјски гледано, то је један од првих закона у свијету, међутим, у задњих 18 година догодило се много нових закона, тако да данас имамо 125 земаља које имају закон о слободи приступа информацијама. У вријеме у које је ЗОСПИ израђиван у БиХ, он је био добар, међутим он не обухвата регулирање проактивне објаве информација. Због тога је важно да постоји ова иницијатива између цивилног друштва и одређених институција с државног нивоа, којој у име Владе СР Њемачке GIZ пружа техничку подршку. Ова иницијатива за проактивну транспарентност је одлична. Она је покушала кроз анализу уградити међународне стандарде у овој области и мислим да она може помоћи БиХ да достигне међународне стандарде. Сматрам да је веома битно да стандарде проактивне транспарентности институције преузму и имплементују, али такође је битно да уграде одредбе о проактивној објави информација у сама законска рјешења. То може бити и кроз Партнерство за отворену власт, тако да не постоји сумња да ли се треба објављивати или не.
Зашто је важно да институције власти проактивно објављују информације од јавног значаја?
– То је веома важно питање. Постоје различите предности за грађане од проактивне објаве информација. Ако грађани желе учествовати у јавном дијалогу и јавним расправама, они треба претходно да посједују информације. Најбољи начин да грађани добију такве информације јесте путем проактивне објаве од власти, јер знамо да неће сви грађани подносити захтјев за приступ информацијама. Такођер је веома важно да јавне институције схвате како проактивна транспарентност није нешто што се треба урадити зато што ЕУ или OGP то кажу, већ да су се времена промијенила и да данас сви имамо једноставан приступ информацијама у сваком тренутку. Имамо мобилне телефоне и желимо да сазнамо на који начин се изводе јавни радови, да ли је сигурна вода коју користимо и многе друге информације. Грађани очекују да у сваком тренутку знају шта власт ради. Стога је ово битно да би се повећало повјерење у власт, те да би се омогућила партиципација грађана у јавним дискусијама. Да би се јачали интегритет државне службе и борба против корупције. Проактивна објава информација може бити веома битна новинарима. Новинари немају времена да у свим ситуацијама поднесу захтјеве по ЗОСПИ-ју. Таква врста транспарентности представља инструмент борбе против лажних вијести.
У БиХ се дуже вријеме полемише о измјенама ЗОСПИ-ја, а органи власти поступају само по захтјевима. Шта каже европска пракса?
– Европски тренд је да проактивна објава информација буде законска обавеза. У фебруару сам била у БиХ чланица мисије ЕУ, гђе је наш задатак био да за Министарство правде БиХ израдимо препоруке на који начин могу унаприједити закон. Препоруке које смо ми израдили укључивале су двије битне ствари. Једна је да се угради стандард проактивне транспарентности, а друга је да се значајно унаприједи процес жалбе у овој области. Оно што смо примијетили је да земље које имају снажан надзор над приступом информацијама имају и бољу имплементацију самог закона. У земљама ваше регије постоје слични механизми. У Словенији, Хрватској, Албанији и Србији постоје повјереници за информације, односно тијела која су посвећена за осигуравање овог темељног људског права.
Иако је БиХ чланица Партнерства за отворену власт од 2014, касни припрема првог акционог плана. Како Ви као чланица УО Иницијативе гледате на то?
– У оквиру Иницијативе радимо мониторинг земаља које на неки начин касне са имплементацијом мјера. Морам рећи да је то одређена брига коју имамо. Међутим, Партнерство за отворену власт је клуб који је заснован на добровољном приступу, али и клуб демократија. За БиХ је битно да буде дио таквог клуба. И 2014. сам била у БиХ, тада сам хтјела да мотивишем цивилно друштво и институције власти да буду дијелом Иницијативе. Надам се да ће БиХ израдити акциони план ускоро, јер би ово могла бити задња прилика да то уради. Важно је да се обаве консултације с јавности. И Црна Гора је каснила са израдом акционог плана, али се она недавно реактивирала у овој области.
Сигнал инвесатиторима
Није неуобичајено да неке земље касне са планом, али је такођер OGP неке земље суспендовао због кашњења, тако да таква врста посљедица није само празна пријетња, већ заиста постоје посљедице. Ипак, ја сам оптимистична да ће БиХ свој акциони план израдити у наредних неколико мјесеци. Иако не постоји формална веза између ЕУ и OGP-а, сматрам да је битан сигнал који се шаље учешћем у Партнерству за отворену власт, јер је за ЕУ битан већи ниво транспарентности и укључености грађана.
Које су прилике и користи које Партнерство нуди земљама као што је БиХ?
– Оно што нуди јесте размјена искустава како најбоље радити проактивну објаву информација између земаља чланица. Омогућена је размјена пракси између влада широм свијета. БиХ може научити оно што треба да научи, те да исто знање прослиједи другима. Партнерство нас подсјећа да живимо у доба информација, у тзв. 4. индустријској револуцији и то је један форум за власт и цивилно друштво, уз чију ће помоћ остваривати бенефите попут учешћа грађана у процесу одлучивања, већој одговорности власти и бољем повјерењу грађана у власт. Можда и најважнија предност транспарентности је та што се повећавају могућности за стране економске инвестиције у БиХ.
извор: Ослобођење, Адем Џаферовић
фото: Сенад Губелић