На сједници одржаној 11. новембра, Савјет министара усвојило је приједлог министра комуникација и промета Босне и Херцеговине Исмира Јуске за успостављање Уреда за наџор и акредитацију овјерилаца, чије је формирање предвиђено Законом о електронском потпису још 2006. године.

Зашто је важна вијест да ће се овај Уред најзад формирати? Важно је јер се на овај начин отвара пут ка успостављању електронских услуга у БиХ, тј. олакшавању комуникације између грађана и институција. Наиме, Уред након формирања треба да изради Правилник о примјени електронског потписа. Када и Правилник буде усвојен, најзад ће се стећи услови за имплементацију Закона о електронском потпису, тако да ће грађани бити у прилици да имају свој признати онлине дигитални потпис, који ће им омогућити да одређени број административних процедура (вађење докумената, пријаве пореза и сл.) завршавају онлине, без чекања на шалтерима.

Питали смо Адиса Муховића, из Центра за политике и управљање, организације која већ дуже вријеме заговара пуну имплементацију Закона о електронском потпису, зашто се касни чак деценију са овим важним реформама: „Рекао бих да је овај Закон био жртва фаталне комбинације недостатка политичке воље и недовољног давања пажње овом проблему од стране медија и цивилног друштва. Од тренутка када је е-потпис поновно враћен у фокус јавности, процес је откочен.”

А сада, када постоји декларативна воља за имплементацијом Закона, да ли можемо очекивати да ће убрзо услиједити и доношење Правилника? Адис коментарише: “Морам подсјетити да је кабинет претходног министра Матановића у посљедњем кварталу прошле године направио план по којем ће се Закон имплементирати. У међувремену се састав Вијећа министара промијенио. Прошло је скоро годину дана од када је на 34. сједници Вијећа министара Босне и Херцеговине, одржаној 9. децембра 2015. године, уз прихваћену корекцију, дата сагласност на Приједлог правилника о измјенама и допунама Правилника о унутрашњој организацији Министарства комуникација и промета БиХ, с додатним приједлогом описа послова радних мјеста који се односе на Уред за наџор и акредитацију при Министарству комуникација и промета. То је био трећи од пет корака који је тада договорени план подразумијевао. Четврти корак је услиједио, као што видимо, скоро годину дана касније.

Без обзира на чињеницу да се након рекомпозиције власти сувише чекало за наставак процеса, охрабрујуће је да министар Јуско наставља тим путем, те се надам да се на задњи корак, а то је доношење Правилника о примјени електронског потписа, неће чекати дуго. Вијеће министара, а посебно министар Јуско, сада требају инсистирати на брзом доношењу Правилника и недвосмислено показати да политичка воља за провођење реформи није упитна. Пуна имплементација постојећег Закона је императив. Тек потом слиједи велики изазов, јер треба започети процес усклађивања Закона о електронском потпису из 2006. године са ЕУ директивама које су у међувремену донесене.” (Извор:Реформа.ба)