Према подацима исраживања јавног мњења региона, 83% грађана на Балкану сматра да се закони не примјењу једнако на све грађане, истакнуто је на панел дискусији "добро урављање и Стратегија развоја за Југостиочну Европу 2020".
Дискусија је организована јучер у Подгорици, у оквиру пројекта "Управљање за раст Црне Горе: Од нас зависи", који Институт алтернатива спроводи уз финансијску подршку Регионалног савјета за сарадњу у оквиру примјене Стратегија развоја за Југостиочну Европу до 2020. године.
Стево Мук, предсједник Управног одбора Института алетрнатива подсјетио је да је ова регионална стратегија по узору на правце развоја Европске уније до 2020. Године. Њени кључни циљеви односе се на побољшање животног стандарда, успостављање равнотеже између увоза и извоза, стварање нових радних мјеста и унапријеђење трговине.
"Да би се постигли основни циљеви Стратегије, реформа јавне управе и ефикасно пружање услуга су међу кључним предусловима. Управо због тога је "Управљање усмјерено на раст" хоризонтални стуб овог стратешког документа, уз кључну поруку да од тога колико се добро управља нашим институцијама, и у којој мјери се остварује владавина права, зависи и наш економски развој", нагласио је Мук.
На догађају је указано на важност међусобног усклађивања циљева Стратегије за рефрому јавне управе за период 2016 – 2020. године, која је тренутно у припреми, са циљевима ЈИЕ 2020 Стратегије.
Драгана Ранитовић, генерална директорка у Министарству унутрашњих послова, казала је да ће МУП подржати све регионалне програме који су усмјерени ка професионалној и ефикасној јавној управи.
Саша Шћекић, замјеник генералног секретара Заједнице општина, указао је на изазове пружања јавних услуга на локалном нивоу и на реформу локалне самоуправе.
"Проблеми се огледају у неповјерењу грађана у локалну самоуправу, па су у том смислу поузданост и предвидљивост кључне функције које морају да се обезбиједе кроз развој државне и локалне управе", казао је Шћекић.
Нанд Схани из Регионалне школе за јавну управу (РеСПА), указао ја на одговорност национаоних администрација за примјену ЈИЕ 2020 Стратегије, будући да су се оне обавезале да остваре дефинисане циљеве.
Дакле, само ако су добоко укоријењени у националним активностима, циљеви Стратегије могу бити испуњени – нагласио је Схани.
Он је подсјетио и на резултате "Балкан Барометра", истраживања јавног мњења, према којима 74% грађана у земљама Западног Балкана сматра да се закони не примјењују ефикасно, 82% грађана сматра да не постоји једнакост пред законом.Такође, преко 50% грађана сматра да су управни поступци неефикасни.
На панел дискусији учествовала је и Милена Гартхлеy, представница НАЛАС-а, Мреже асоцијација локалних власти Југоисточне Европе, која је нагласила да се, у највећем дијелу, прописи неопходни за приступање Европској унији, примјењују на локалном нивоу, а да су једници локалне власти најближе грађанима.
"Питање је да ли постоји довољно капацитета у јединицама локалне самоуправе за коришћење ЕУ фондова у најбоље могуће сврхе", упозорила је она.
На догађају су учествовали и партнери Института алтернатива у оквиру ТЕН (Тхинк фор Еуропе Нетwорк) мреже – Александар Петар Јованоски из Института за европске политике из Скопља и Душан Протић из Центра за ервопске политике из Београда.
Јованоски је , уз остврт на изазове доброг управљања и примјене ЈИЕ 2020 циљева у његовогј земљи, указао да су политичка воља и финансијска средства два кључна елемента за имплеметацију Стратегије и обавеза на националном нивоу.
"Тренутно ниједан од ових услова није испуњен", додао је он.
Душан Протић указао је на промјену "парадигме" коју доноси ЈИЕ 2020 Стратегија.
"Мислим да је успјех Стратегије развоја управо у томе – што се она фокусира на економски аспект раста и напретка, што је често у процесу ЕУ интеграција од секундарног значаја, у сјенци институционалних, правних реформи", нагласио је Протић.
На догађају је нарочито истакнуто да у духу "Управљања усмјереног на раст", свепрожимајућег стуба ЈИЕ 2020 Стратегије, приоритет требало да буду политике усмјерене ка грађанима као што су успостављање система за ефикасније рјешавање притужби грађана и увођење инструмената за управљање квалитетом у јавној управи. (Извор: Кодеx.ме)