Дневни лист: – Реформа јавне управе у БиХ један је од кључних критерија за пријем БиХ у Еуропску унију. Међутим, од 2003., када је направљена Студија изводивости, до првог квартала 2012. године остварен је недовољан напредак. Еуропска унија је у свом извјешћу казала како је одређени помак у процесу реформе управе евидентан, БиХ има државну стратегију, као и ревидирани акцијски план за имплементацију, али државни Уред координатора за реформу треба још јачу потпору да би постигао боље резултате. Грађани и даље чекају у редовима на шалтерима институција и попуњавају на десетке папира за које плаћају пристојбе. Комплициране и опсежне административне процедуре одбијају и стране инвеститоре те господарственике који би жељели покренути посао у нашој држави. Милијуни марака троше се на администрацију у којој ради велики број људи на свим разинама у БиХ. Како је казала Семиха Боровац, координаторица Уреда координатора за јавну реформу БиХ, у идућем раздобљу планирано је вршење анализе рада тијела јавне управе на основи које би се утврдило гдје постоји вишак, а гдје мањак радника. &qуот;Администрација није толико гомилана на разинама ентитета и БиХ колико је то случај у жупанијама и опћинама. На државној разини чак имамо мањак стручног кадра и због тога се ради на стручном оспособљавању државних службеника који ће моћи изнијети овај процес који се тиче уласка БиХ у ЕУ&qуот;, казала је Боровац, додавши да ће проблем вишка администрације постојати све док се процес реформе јавне управе не спусти и на ниже разине. Ацијски план 1, усмјерен на усвајање закона и подзаконских прописа, који се требао имплементирати од 2007. до 2010. године, дјеломично је реализиран. Већина закона јест усвојена, али конкретни резултати за грађане и подузећа су мали, те је циљ Ревидираног Акцијског плана 1 управо задовољење њихових потреба. Највише је урађено у сегменту институционалне комуникације који се тиче међусобне комуникације институција, али и комуникације између институција, медија и грађана. Ипак, истакнуто је како се Закон о слободи приступа информација и даље не примјењује како треба. Напредак је остварен и у сегменту “Е-управе”, односно јавне управе која своје услуге пружа преко интернета и која би била доступна грађанима 24 сата дневно. Република Српска је много више напредовала у овој области од Федерације и Брчко Дистрикта. Усвојила је сет закона, формирала Агенцију за информатичко друштво, те провела пројект електроничких матичних књига. Дакле, грађани овог бх. ентитета сад могу извадити родни лист на било којем шалтеру опћине без обзира гдје су рођени. Такођер, у РС-у је ваљаност дигиталног документа изједначена с папирним, што значи да грађани или господарски субјекти не морају имати хрпу папира, већ да то све могу послати и преко е-маила. Федерација каска за РС-ом због своје сложене структуре, те је код нас у тијеку формирање Завода за информацијско друштво. Напредак који је учињен на свим разинама је е-сједница, гдје су сви судионици сједнице увезани рачуналима на којима имају све потребне документе, за разлику до прије када су били тискани десеци папира. Процјењује се да ће се овим потезом остварити уштеда од десетак тисућа марака.&нбсп;