Вечерњи лист: У овом је тренутку у Хрватској запослено укупно 229.435 државних службеника и намјештеника. Од тога више од половице, њих отприлике 130.000, отпада на здравство и школство, а, супротно јавној перцепцији, у свим државним министарствима ради укупно 6651 државни службеник.
Захтјев Европске комисије
Подаци су то које је досад прикупило Министарство управе у склопу пројекта формирања регистра државних службеника. Чим се регистар до краја попуни, доставит ће се Министарству финанција као подлога за исплату плаћа. Тко неће бити у регистру, неће му се моћи исплатити мјесечна накнада за рад.
Формирање регистра значи да ће напокон на једноме мјесту бити сортирани подаци о свим људима који примају плаћу из прорачуна. Ти подаци бит ће доступни државним тијелима и бит ће подлога за реализацију двије милијарде куна уштеде на примањима државних службеника, што је најавио министар финанција Славко Линић, али и за реформу цијеле државне управе.
За неке битне израчуне регистар је већ сада добра подлога. Тако се из њега извлачи податак према којему ће 31. просинца 2012. године 1749 особа навршити 65 година, отићи у мировину и растеретити сустав од могућег вишка запослених и давања за њихове плаће. До краја године у мировину ће 266 запосленика у државним тијелима, и 1483 у јавним службама.
У Хрватској укупно има 2238 институција и све оне требају Министарству управе доставити податке о службеницима за потребе регистра.
Голема разлика у бројкама
– Тек када ће он бити подлога за исплату плаћа, регистар ће имати смисла. Без тога је он само средство за статистику, а као такав је прескуп и неисплатив – каже високопозиционирани извор из Министарства управе и тврди да ће инзистирати да се пројект који је отворен прије нешто више од годину дана, и то на изравно тражење Еуропске комисије, што прије доврши.
Регистар треба бити подлога и за управљање људским потенцијалима. Треба дати преглед над структуром запослених, а то је битно за одређивање платних разреда, за планирање плаћа, а из њега ће се видјети и какав је распоред одређеног профила службеника – има ли, примјерице, правника у једној служби превише, у другој премало и треба ли их прераспоредити.
У односу на врсту података које садржи, регистар ће побројати све институције те све запосленике. О државним службеницима водит ће се особни подаци и то од мјеста становања, њихова цијелог радног вијека те образовања – и то од формалног образовања до течајева и страних језика које говоре. У регистру бит ће подаци о члановима обитељи државног службеника те о његовој евентуалној инвалидности, потом рјешење о његову запошљавању те о свим наградама, казнама и евентуалним промакнућима тијеком државне службе.
130 тисућа – Школство и здравство: У школству је запослено 67.230 особа, у здравству њих 60.170
6651 – Министарства: Највише људи ради у министарствима вањских послова и пољопривреде, а најмање у туризму
166.505 – Агенције и културна тијела: Значајан број запосленика у државној управи распоређен је по бројним агенцијама и уредима
Но, прије него регистар послужи својој основној сврси, да буде темељ за исплату плаћа, морат ће се још много радити на сређивању података. Примјерице, тренутачно постоји разлика од чак 8365 државних службеника у односу на евиденцију Хрватског завода за здравствено осигурање. У Министарству управе ту голему разлику тумаче погрешком при масовном уносу података у другој половици прошле године.
Најмање у туризму
Када се погледа број запосленика по министарствима, видљиво је да су највећи “гутачи” прорачуна у школству и здравству. Тако је у школству (и то без високог образовања) запослено 67.230 особа, а у здравству запослено је њих 60.170. Ако се из Министарства унутарњих послова изостави полиција, а из Министарства финанција Порезна управа и финанцијска полиција, по броју запосленика предњачи Министарство вањских послова и еуропских интеграција са 1233 запосленика. Неочекивано слиједи Министарство пољопривреде са 758 запослених. Најмање је људи у Министарству туризма – само је 80 запослених.