БиХ се према Индексу перцепције корупције налази на 91. до 97. мјесту које дијели са Џибутијем, Гамбијом, Гватемалом, Кирибатијем, Шри Ланком и Свазилендом, док је у исто вријеме, уз Косово, најгора међу сусједима, а и на самом дну листе европских земаља по присуству корупције у јавном сектору.

На презентацији глобалног Индекса перцепције корупције (ЦПИ) за 2010. годину Transparency International Босне и Херцеговине (ТИ БиХ) објавио је резултате према којима Босна и Херцеговина ни ове године није направила значајан помак у искорјењивању корупције у јавном сектору, па се тако на листи од 178 земаља свијета налази на 91. до 97. мјесту према према нивоу корупције.

Ове године БиХ носи индекс 3,2, на скали од 0 до 10, гдје 0 представља апсолутну корупцију, а 10 земљу ослобођену корупције. У земљама региона, БиХ је, уз Косово, на самом дну, а међу овим земљама најбоље је рангирана Словенија која се са идексом 6,4 налази на 27. мјесту, иза које су Македонија и Хрватска на 62. мјесту, са индексом 4,1, затим Црна Гора на 69. мјесту са индексом 3,7, те Србија са индексом 3,5 на 78. мјесту.

Такође, БиХ се већ неколико година за редом налази на самом дну Европе према перципираном нивоу корупције. Због тога БиХ на ЦПИ листи ове године, умјесто са европским земљама, дијели 91. до 97. мјесто са Џибутијем, Гамбијом, Гватемалом, Кирибатијем, Шри Ланком и Свазилендом.Иако је у поређењу са претходном годином, када је Индекс износио 3,0, БиХ остварила незнатан напредак од свега 0,2, он се може најприје везати за усвајање Закона о Агенцији за превенцију и координацију борбе против корупције, те антикорупцијске Стратегије, који ипак до сада нису дали никакве резултате, па се може слободно рећи да је овај напредак само формалне природе, док суштински БиХ још увијек није ни близу својих сусједа у посвећености борби против корупције.

Ово је потврђено и налазима другог периодичног извјештаја о мониторингу примјене антикорупцијских реформи, према којем је поменути напредак потпуно релативизиран константним покушајима уназађивања постојећих антикорупцијских закона, као што су закони о сукобу интереса, финансирања политичких партија, Изборни закон, те многи други. Чињеница је и да је БиХ још увијек међу земљама са највећим раскораком између усвојеног законског оквира и примјене тих истих закона, те да још увијек одговорни за дјела корупције пролазе без икаквих казни и посљедица.

Према ријечима Huguette Labelle, предјседавајуће међународног Одбора директора Transparency Interantional, у саопштењу поводом ЦПИ 2010., неопходна је већа примјена постојећих правила и закона, те није довољно само декларативна посвећеност власти у борби против корупције, већ се борба против ове појаве и принципи транспарентности и одговорности морају видјети кроз њихова дјела.Имајући у виду да су власти у БиХ далеко од оваквог модела понашања, Босна и Херцеговина, нажалост, не може очекивати значајнији напредак у скорије вријеме, преноси Transparency International БиХ.