Аутохтони производи у Босни и Херцеговини на путу су да буду заштићени, али ријеч је о дугом процесу који ће трајати годинама.Агенција за сигурност хране БиХ донијела је недавно Правилник о ознакама оригиналности и географског поријекла хране и Правилник о ознакама традиционалног угледа хране, чиме су први пут створене правне претпоставке за заштиту пољопривредно-прехрамбених производа са посебним својствима.

“Домаћи произвођачи након заштите пољопривредно-прехрамбених производа ознаком оригиналности, ознаком географског поријекла хране или ознаком традиционалног угледа хране имају велику могућност за пласман својих производа на домаћем и тржишту ЕУ, што ће допринијети повећању извоза и подизању конкурентности домаће производње”, кажу у Агенцији.

Указују да БиХ на овај начин испуњава и обавеза које је преузела потписивањем Споразума о стабилизацији и придруживању с ЕУ.У Удрузи произвођача аутохтоног ливањског сира “Цинцар” кажу како усвајање ових правилника значи много за произвођаче овог производа.

“Ово је добар почетак, даје оптимизам да ћемо наставити радити на заштити производа. Сада је најважније да спроведемо све процедуре заштите сира, сачинимо анализе и ставимо сир под заштиту Агенције за сигурност хране”, каже Јозо Баковић, предсједник Удруге.

Подсјећа да произвођачи из ливањског краја три године раде на стварању предуслова за заштиту ливањског сира, али истиче да ће бити потребно и усвајање закона о заштити сира као аутохтоног производа у ФБиХ.

“Можемо радити анализе, али све ће пасти у воду без закона. Стога ће наша удруга тражити од Министарства пољопривреде, водопривреде и шумарства ФБиХ да такав закон буде усвојен”, најављује Баковић и напомиње да није потребно “измишљати топлу воду” него преузети прописе од других, а “Италијани су то врло једноставно регулисали”.

Непостојање закона, упозорава, онемогућава произвођаче, осим оних који имају регистроване мљекаре, да продају своје аутохтоне производе због чега су присиљени да раде на црно.Усвајање правилника сматра кораком напријед и Златан Сарић, професор на Пољопривредно-прехрамбеном факултету у Сарајеву.

“Агенција за сигурност хране БиХ учинила је много, сада је потребан рад на терену. Треба побољшати организацију унутар Удружења како би био успостављен ред и направљени технички кораци да производе заштитимо”, каже Сарић и додаје да је нужна и већа подршка различитих нивоа власти фармерима.

Да би један производ био заштићен и носио ознаку географског поријекла мораће задовољавати више критерија. Између осталог, треба да има континуитет производње на одређеном подручју по одређеној рецептури, треба да се производи по устаљеним правилима којих се сви морају придржавати, мора да буду поштовани сви утврђени кораци у производњи.

“Заштита географског поријекла не даје само предности, него и велике обавезе. Биће успостављено тијело које ће контролисати да ли производ по својим спецификацијама има везу с подручјем на којем се производи”, наглашава Сарић.

Констатује да је заштита производа у другим државама трајала годинама, па и деценијама, и да ће то сасвим сигурно и код нас бити дуготрајан процес.Ознака подиже цијенуПрехрамбени производи који носе једну од регистрованих ознака на тржишту спадају у производе више цјеновне категорије. То, додају у Агенцији за сигурност хране БиХ, доприноси стварању идентитета и препознатљивости таквог прехрамбеног производа на домаћем и међународном тржишту, утиче на постизање сталног квалитета прехрамбених производа, а директна веза производа с одређеним географским подручјем даје додатну вриједност и препознатљивост том подручју, те доприноси руралном развоју посебно оних удаљенијих и дислоцираних подручја.