Quo vadis, управо? – Процјена оствареног напретка у провођењу реформе јавне управе у БиХ, назив је истраживања који је јучер у Сарајеву представила невладина организација АЦИПС-а.
Анализирајући досадашњи процес реформе јавне управе у БиХ уочен је један од кључних проблема – у БиХ не постоји политичка воља за координираном реформом јавне управе. Дакле, на различитим управним нивоима може се говорити о више или мање политичке воље да се проведе реформа јавне управе, но, с уласком у сферу потребе за њеном координацијом, политичка воља се „топи“, наводи се у истраживању.
Истраживач у АЦИПС-у Александар Ескић је казао да су политичка воља, знање и новац кључни фактори успјеха реформе јавне управе. „Свеобухватна реформа јавне управе, односно система јавне администрације заправо представља кључан предуслов свих даљих реформских помака у смислу европских интеграција тако да је то, заправо, кључан предуслов за све остало што слиједи, уколико хоћемо да слиједимо европски пут“, сматра Ескић.
Анализирајући извјештаје о напретку проведбе реформе јавне управе али и обављени разговори са државним службеницима, закључили су у АЦИПС-у, упућују на апсолутну доминацију формалног тренинга у процесима образовања и обуке кадрова. Тренутну ситуацију додатно отежава чињеница да поменуте реформске мјере, а нарочито оне кључне које би значајно унаприједиле квалитет управног образовања и обуке, попут формирања Института за јавну управу, нису проведене.
У АЦИПС-у су анализирали и писање медија о реформи јавне управе у БиХ те закључили да се у току 2008. и 2009. године скоро пет пута више писало о либерализацији визног режима него о реформи јавне управе. Реформа јавне управе, пак, углавном је заузимала споредно мјесто у новинским чланцима. Од 255 текстова, само њих око 30 има реформу јавне управе као централну тему.
Замјеник државног координатора за реформу јавне управе Суад Мусић је казао да је кључни проблем у проведби реформе јавне управе разумијевање овог процеса те да се постојећи проблеми могу превазићи додатним ангажманом, додатном политичком подршком, подршком цивилног друштва те академске заједнице.
Мусић је указао на чињеницу да је Уред координатора за реформу јавне управе привидно институционализиран, лимитираног дјелокруга и овласти које не осигуравају ефикасну координацију. Оперативне структуре (надзорни и проведбени тимови) оптерећене су формализмом, одсуством иницијативе, присутна политизација, избјегавање од одговорности, неразумијевање процеса, захтјеви за додатну накнаду. Функција ентитетских координатора лимитараних је капацитета, ограничена унутар ентитета, изостаје између ентитета, а комуникација према Уреду је минимизирана.
Мусић је на округлом столу представио и рад Фонда за реформу јавне управе у који су донатори уложили 10.757.000 КМ. Међутим, упозорио је да ће „Фонд средином ове године бити исцрпљен” те да су потребна нова улагања донатора али и контрибуција ентитета.
„Уколико би дошло до издвајања новца из ентитетских буџета то би био сигнал и донаторима за додатна улагања”, рекао је Мусић.
Процес РЈУ, истакао је замјеник државног координатора, потребно је додатно сагледати и из угла потреба и квалитета услуга грађанима, пословног окружења и јавног сектора како би се ЈУ кроз процес реформе ставила у службу грађанима и друштвено економском развоју. Потребно је промовирати и подржати постојећи процес РЈУ као критичну тачку успјешног процеса ЕУ интеграција и идентифицирати питање политичке одговорности али и подржати развој плана за институционалну изградњу по acquis (Акционог плана 2).
Он је нагласио да ће се цивилном друштву и академској заједници омогућити судјеловање у његовој изради.
„РЈУ не може замијенити евентуалну уставну реформу, одредбе Споразума о стабилизацији и придруживању о реформи јавне управе и циљеви реформе јавне управе требају се узети у обзир у политичком дијалогу о РЈУ или устројству БиХ”, нагласио је Мусић.
О проведби реформе јавне управе, с различитих аспекта, говорили су и Момир Дејановић из Центра за хуману политику, Елисабет Томасинец из Делегације Европске комисије у БиХ, Златан Бурзић, начелник Одјела за односе с јавношћу у Министарству вањских послова БиХ и Стојанка Ћулибрк из Министарства за управу и локалну самоуправу РС.