Класична јавна администрација је пререгулисана. Класичан државни службеник стриктно слиједи све законе, правила, прописе, процедуре, а у случају било какве сумње се консултује са правником. Класичан државни службеник је одговоран само за строго слијеђење регулативе. Докле год слиједи регулативу, не може погријешити и заштићен је. Са становишта буџета, контролишу се само трошкови, тј. да ли су утрошена средства онако како је планирано буџетом. Није битно какви су резултати постигнути са утрошком тих средстава. Битно је да се сва средства потроше прије краја буџетског периода. У теорији буџета је позната “децембарска грозница”, када буџетски корисници организују велики број семинара и путовања крајем године у циљу постизања што већег процента извршења буџета. У класичној јавној администрацији нема мјеста за креативност, иновативност и флексибилност, нема мјеста за манаџере ни за резутате. Све ово речено је на семинару „Performance budgeting” који је средином децембра прошле године одржан у Варшави, а у организацији Европског института за јавну управу (EIPA).
На семинару је указано да је промјена неопходна из слиједећих разлога:
– Буџетска средства су ограничена
– Грађани су незадовољни услугама јавног сектора
– Приватни сектор има далеко боље перформанце од јавног
Рјешење, које се први пут појавило у Америци, је у новим трендовима који ће увести манаџмент технике из приватног сектора у јавни, а то су:
– Увођење манаџера који ће бити манаџери у правом смислу те ријечи
– Оријентација на резултате, а не слијеђење регулативе
– Смањење регулације и процедура
– Повећање креативности, иновативности и флексибилности
Буџет постаје алат манаџера. Не контролишу се више трошкови него се контролишу резултати. Није битно колико се потрошило, него шта се постигло. Често, смањење трошкова није најбоље ријешење јер иде на штету квалитета. Нпр. није битан број обука, него је битно шта се научило на тим обукама. Увођење новог концепта иде споро. Највеће препреке су постојећи државни службеници који се противе промјени. У старом систему су одговорни само за слиједјење регулативе, а у новом су одговорни за резултате. Овај процес је ипак незаустављив.
Статистике показују да 75% ОЕЦД земаља употребљава индикаторе резултата. 40% ОЕЦД земаља употребљава индикаторе резултата барем 10 година. Процес је дуготрајан. Пољска је почела са увођењем овог система 2006. године и предвиђа се да ће га увести у потпуности 2013 године. Истраживања показују позитивне резултате. Анкета о задовољству грађана услугама јавне администрације показује пораст од 27.9 % у периоду 2006-2008.
Већина буџетских корисника на нивоу ЕУ или појединих ЕУ чланица доноси циљеве да се укине регулација на годишњем нивоу од 25% у циљу повећавања флексибилности и креативности, те тим повећања резултата. Овај процес иде најлакше на локалном нивоу.