Независне новине: Број корисника Интернета у Босни и Херцеговини порастао је за два одсто у односу на прошлу годину, показује посљедње истраживање Центра за истраживање тржишта ГфК БиХ.
Међу грађанима у доби од 15 и више година број корисника Интернета је са 33 посто крајем 2008. године нарастао на 35 посто.
Порастао је и број домаћинстава са интернет конекцијом за један посто, тако да сада износи 29 посто, што и даље није посебно високо с обзиром на то да је овај проценат, на примјер, у сусједним земљама изнад 40 посто.
Ипак, тренд увођења интернет конекције у бх. домаћинства ће бити настављен с обзиром на то да приближно свако десето домаћинство које још не посједује Интернет у дому, разматра могућност његовог увођења до краја ове године, а још 14 посто ће то вјеројатно учинити, мада не тако скоро.
Брано Вујичић, предсједник Удружења за информатичке технологије БиХ БАИТ, каже да је раст броја корисника очекиван, али да је укупна слика далеко од задовољавајуће уколико се поредимо са сусједима и западним земљама.
"Немамо проблем са урбаним срединама, гдје биљежимо продор кабловског Интернета и услуга АДСЛ-а, али су проблем периферна и рурална подручја, од којих нека уопште немају могућност прикључења. Без државне интервенције у том погледу нећемо моћи направити искорак", каже Вујичић.
Истиче да економска криза и пад животног стандарда утичу на раст броја корисника Интерната, што ће се одразити не само у овој него и у наредној години. Но, каже да није све до кризе и комуникацијске инфраструктуре.
"Постоји проблем законске регулативе. На примјер, РС је усвојила Закон о електронском потпису, али није створила услове за његово провођење. А овим законом омогућава се електронска трговина, снажнији развој електронског банкарства итд. Такође, ако би владе и општине увеле могућност подношења захтјева путем Интернета, вјероватно би код грађана порастао интерес за прикључивање на глобалну мрежу", каже Вујичић.
Неврес Салиховић, предсједник Скупштине Асоцијације ЕЦДЛ информатичара у БиХ, такође сматра да кориштење Интернета у БиХ није задовољавајуће, те констатује како је евидентан благи раст броја корисника углавном међу младом популацијом.
Додаје да Интернет у нашој земљи углавном служи за комуницирање и забаву, а мање за бизнис.
"Много фактора утиче на то да се Интренет код нас мало користи у пословне и друге корисне сврхе. Углавном су то разлози који утичу и на друге области у држави, као што су развој технике, улога власти и уопште напредак комплетног друштва", оцјењује Салиховић.
Интернет су најприје прихватиле млађе генерације, посебно оне у доби од 15 до 24 године, међу којима се њих готово три четвртине служе глобалном мрежом.
У истраживању ГфК-а наводи да су студенти и ученици група која се највише користи Интернетом (84 посто), а слиједе их стално запослени, међу којима приближно половина користи ове услуге, док је међу пензионерима само око четири посто корисника.
Иако је број корисника растао и у ФБиХ и у РС, он је ипак био нешто већи у ФБиХ, па је сада и разлика између ова два ентитета нешто већа (41 посто наспрам 26 посто).
Од укупног броја корисника у БиХ половина њих користи Интернет сваки дан и ту се слика није битније промијенила у односу на 2008. годину. И овдје доб корисника има важну улогу, јер што је нетко млађи то чешће приступа Интернету, али важно је и то чиме се нетко бави. Тако око 60 посто корисника из категорије менаџера, подузетника, стручњака, али и студената и ученика Интернет користи на дневној основи.
Оно по чему смо и даље својеврсни куриозитет међу земљама централне и источне Европе јесте чињеница да више од 20 посто корисника приступа глобалној мрежи из интернет кафеа, у чему смо знатно испред свих других земаља у којима је ГфК провео ово истраживање.