Независне новине: Извор заразе и опасност од тровања храном у вријеме љетњих врућина крије се у многим намирницама, нарочито у оним термички необрађеним, као што су домаћи млијечни производи, те сладолед у ринфузи.
Иако у инспекторатима немају податке о случајевима тровања храном, признају да у БиХ нема довољно санитарних инспектора, тако да грађани ипак имају разлога за страх и када је у питању храна која се продаје у ресторанима брзе хране и сластичарнама, гдје је тешко температуру одржати ниском.
Недостатак инспектора: Грађани кажу да има случајева куповине покварене хране и тровања њом, само што се ријетко такви случајеви пријављују надлежним институцијама.
"Десило ми се недавно да уз пљескавицу у једној роштиљници добијем тартар сос јако чудног мириса, али нисам био сигуран да ли ми се то чини због страха да је можда покварен или је заиста покварен. Бацио сам храну, нисам желио да је враћам и правим и себи и радницама непријатност, али више нисам ту јео. Вјерујем да је радницима роштиљница тешко да на оноликим температурама сачувају храну исправном", каже млади бањалучанин Давор Симић.
Федерална управа за инспекцијске послове је и ове године наложила свим кантоналним санитарним инспекцијама појачан рад у љетном периоду због већег ризика тровања храном. Проблем је у томе што инспекције годинама раде пуним капацитетом, па и када би хтјеле, не могу појачати надзор.
Тако у Мостару на 111.000 становника и даље раде само два санитарна инспектора, мјесецима без плате. У Кантону Сарајеву на 420.000 становника и на хиљаде објеката ради свега пет инспектора.
Да ситуација ипак може бити и гора говори чињеница да Тузлански и Зеничко-добојски кантон још немају кантоналног санитарног инспектора.
По свему судећи, опомена није било масовно тровање Сарајлија прије двије године у фаст фуду "Помодорино", када се отровало 600 грађана.
"Ми смо свој дио посла на вријеме урадили. Већ 25. маја смо дали препоруке кантоналним санитарним инспекцијама да у периоду љета појачају надзор у објектима гдје се производи и продаје храна и складиште намирнице, тако да је све на кантонима. До сада није било тровања, а и ако има спорадичних случајева, онда то грађани пријављују љекарима. Препорука грађанима је да воде рачуна гдје купују храну", каже Нијаз Узуновић, главни санитарно-здравствено-фармацеутски инспектор Федералне управе за инспекцијске послове.
Сладолед, кварљива роба: У Санитарној инспекцији Кантона Сарајево наводе да цијелу годину раде у пуном капацитету.
"Сви говоре о појачаном надзору инспектора. Не можете појачати нешто што је одавно појачано. Замислите пет инспектора на хиљаде и хиљаде објеката. Нису то само угоститељски, већ и фризерски салони, базени, а присутни смо и код ексхумација", кажу у инспекцији.
Биће боље, истичу, када се све инспекције у кантону увежу у једно тијело.Тако ће, додају, њихови прекршајни налози бити увезани са ЦИПС-ом и власник против којег постоји прекршајни налог мораће платити казну која није нижа од 1.000 КМ.
До сада су, говоре, сви плаћали према својој доброј вољи.
Ипак, додају да је из године у годину, барем када се ради о угоститељским објектима, ситуација боља.
"Већи је степен хигијене. Што се тиче контроле објеката у којима се продаје лако кварљива роба, међу којима је сладолед, савјетовали бисмо грађанима да не купују точене сладоледе из апарата. Јако су склони кварењу и може доћи до тровања. Сада постоје апарати у којима се прави и по 12 врста сладоледа, чувају се у квалитетним фрижидерима, продају се у куглама. Сигурније је да купе запаковане сладоледе на штапићу или у другом облику", савјетује један од инспектора.
Осман Капетановић, начелник Санитарне инпекције Кантона Сарајево, потврђује да у цијелом кантону ради пет инспектора, али истиче да не желе више да кукају.
"Ми нисмо супермени, већ имамо свој начин организације", каже Капетановић.
Хилмо Ђиделија, шеф Инспекцијске службе града Мостара, истиче да је поред малог броја инспектора проблем и у томе што инспектори на мање дестинације иду пјешке, а на веће старим, дотрајалим возилом, што додатно отежава рад.
ЗДК и ТК без инспектора: Кантонална управа за инспекцијске послове ЗДК још нема санитарног инспектора, рекли су нам у тој управи. Иста ситуација је и у Тузланском кантону.
"Расписивали смо конкурс за пријем санитарног инспектора, али се нико није пријавио. Не желе људи овакву врсту посла, тако да оно што би они требали, покривају општински инспектори", рекли су у Кантоналној управи за инспекцијске послове Тузланског кантона.
У Инспекторату РС стање је нешто боље.
Десимир Миљић, главни републички здравствено-санитарни инспектор, истиче да се контроле производње и промета хране раде свакодневно, те да је пракса да се за вријеме високих дневних температура појачају контроле производње и промета хране.
Приоритет се, како каже, даје објектима у којима постоји већи ризик од тровања храном, као што су објекти брзе хране, посластичарнице, објекти у којима се производи сладолед, ресторани у студентским и ђачким домовима, експрес ресторани, роштиљнице и слично.
"У свим ситуацијама када се констатују неправилности, било да се ради о пропустима у одржавању хигијене, неправилној манипулацији с храном, неадекватном чувању хране, клицоноштву код лица која раде с храном и слично, инспектори предузимају мјере. Зависно од утврђених неправилности налаже се отклањање недостатака, забрањује се рад клицоношама, забрањује се стављање у промет неисправне хране и тако даље, а против починиоца прекршаја се предузимају санкције", тврди Миљић.
За прекршај се, како додаје, издаје прекршајни налог или се подноси захтјев за покретање прекршајног поступка надлежном суду, а против лица које је у промет ставило неисправну храну због које је дошло до оштећења здравља, предвиђена је кривична одговорност по Кривичном закону РС.
Куповати код провјерених: "Грађани сами могу доста учинити да се заштите од неисправне хране. Храну треба куповати код провјерених трговаца, који храну адекватно чувају и који хигијенски рукују храном. Готова јела треба узимати у објектима у којима су обезбијеђени услови за одржавање хигијене и адекватна опрема за чување хране. Хигијену угоститељског објекта лако просудимо на основу санитарног блока. Треба избјегавати објекте у којима нема топле воде, течног сапуна, папирних убруса или уређаја за сушење руку", упозорава Миљић.
Додаје да, када су у питању производи, треба обратити пажњу на изглед, мирис, конзистенцију, укус хране, амбалажу, те рок употребе производа.Истиче да храну која се не чува у адекватним условима, са деформацијама и оштећењем амбалаже, с протеклим роком употребе и с промијењеним сензорним особинама, не треба куповати.
"Воће и поврће прије употребе обавезно треба добро опрати под млазом воде. Лако кварљиву храну треба чувати на температури фрижидера, а храну коју обрађујемо термички треба изложити високим температурама. Ако загријавамо храну, треба је загријати до температуре кључања. Једна од најважнијих мјера за спречавање тровања храном је прање руку прије јела", објашњава Миљић.
Каже да у 42 општине у РС има 58 здравствено-санитарних инспектора.
Ипак, када су у питању општине с малим бројем субјеката, које немају потребу за сталним инспектором, већина их је склопила уговоре са сусједном општином, која има инспектора, како би се обезбиједио надзор и на њиховом подручју.Тако су, између осталих, општине Дринић и Језеро склопиле уговор с општином Мркоњић Град, општина Пелагићево с општином Шамац.
Термички необрађена храна: "У већим градовима, који имају велики број субјеката који подлијежу здравствено-санитарном надзору, потребан је већи број инспектора. Према препорукама Свјетске здравствене организације, на око 15.000 становника треба обезбиједити једног инспектора. Већи број је потребан нарочито у ово вријеме преласка на тржишну економију када имамо велики број субјеката који се баве производњом и прометом хране, а систем самоконтроле није у потпуности успостављен", додаје Миљић.
У Ветеринарском институту "Доктор Васо Бутозан" наводе да у току ове године није било случајева тровања храном, али да инспектори два пута мјесечно узимају узорке хране, тако да су контроле редовне.
Весна Калаба, научни сарадник у Институту, упозорава да грађани треба да обрате пажњу приликом куповине термички необрађене хране, попут домаћих млијечних производа, које могу купити на пијаци, те сладоледа "на кугле" који се служи на улици.
"Термички необрађена храна може бити извор заразе. Сви смо имали прилике да видимо да када се сладолед на куглу продаје, та кашика се ставља у воду прије и послије узимања сладоледа, тако да би на високим температурама, ако није добро хигијенски третирано, ту могло доћи до заразе. Најчешће се ту јавља ешерихија коли", каже Калаба.
Додаје да се људи врло лако могу отровати и храном припремљеном код куће ако је након кувања оставе да дуже вријеме стоји на високој собној температури.
Ениса Бећаревић, доктор Завода за хитну медицинску помоћ Кантона Сарајево, каже да су имали спорадичне случајеве тровања храном.
"Углавном, производима од меса, а симптоми су повраћање и прољев, гдје треба хитно увести дијету да се санира стање и надокнади губитак течности. Стога бисмо савјетовали грађанима да воде рачуна о томе гдје купују храну и како је чувају у кући", рекла је Бећаревићева.
У бањалучком Дому здравља тврде да им се нису јављали пацијенти због тегоба које би могле бити изазване тровањем храном.
Власници угоститељских објеката код којих постоји највећи ризик од тровања храном, попут ресторана брзе хране и посластичарница, тврде да разлога за страх нема, јер храну чувају у расхладним коморама.
У градској пивници "Цитадела" у центру Бањалуке, гдје се велики број бањалучана расх лађује сладоледом, кажу да љети имају двије инспекцијске контроле, а у зимском периоду једну, те да до сада никада није било никаквих неисправности.
"Имамо одличне расхладне уређаје, намјенски купљене за чување хране коју нудимо својим гостима, тако да нема бојазни да ће се храна покварити, без обзира на високе температуре. Витрина у којој стоји сладолед који се продаје на тераси одлично је расхлађена, а дјевојке које служе салветом узимају корнет, тако да је хигијена на одличном нивоу", каже Предраг Јолџић, управник пивнице.
И Мирко Чешљевић, власник Фаст фоода "5+" у Бањалуци, каже да високе температуре нису разлог за страх да је храна покварена, јер намирнице чувају у расхладним коморама, нарочито мајонезу.
"Познато је да се мајонеза лако и брзо квари, тако да љети не дозвољавамо њено изношење вани, него се служи у објекту, гдје је расхладније. Ради сигурности да је храна коју продајем исправна сваког мјесеца инспектори Ветеринарског института " Доктор Васо Бутозан" узимају узорке хране и носе на анализу. До сада није било позитивних резултата. Дакле, храна је исправна", наводи он.