Независне новине:  Већина општина у БиХ на својим званичним интернет презентацијама нема опцију сва три језика, колико је конститутивних народа у БиХ, већ је то, углавном, језик народа који је у тој општини већински.

Тако на званичној страници града Сарајева постоји само опција босанског и енглеског језика, на страницама града Тузле такође постоји само босански језик, општина Приједор и општина Бијељина имају само латиничну и ћириличну верзију српског језика, као и град Бањалука, који уз то има и верзију на енглеском језику.

У Градској управи града Сарајева су рекли да би до половине септембра интернет страница требало да буде редизајнирана, те да ће онда садржавати све службене језике БиХ.

Ни агенције немају опције за језик

Државне институције, попут Предсједништва БиХ, Савјета министара БиХ и Парламентарне скупштине БиХ, на својим сајтовима имају сва три службена језика, али за разлику од њих, сајтови неких државних агенција, као на примјер Агенције за државну управу БиХ, Архива БиХ, па чак и Института за стандардизацију БиХ немају језике сва три конститутивна народа у БиХ, већ се приликом посјете том сајту може само видјети опција са бх. или британском заставом.

"Ми смо такав сајт затекли кад смо дошли и он је такав какав јесте. Сада са сигурношћу могу рећи да имамо човјека који ради на томе", казао је Емир Суљагић, савјетник за односе с јавношћу градоначелника Сарајева, наглашавајући да ће тај посао убрзо бити готов, те да ће редизајнирањем сајта бити постављене и неке нове ствари.

Миленко Шајић, портпарол Административне службе града Бањалука, казао је да се интернет странице нигдје не спомињу у Уставу и да не види зашто би сајт ове институције морао да садржи језик друга два конститутивна народа.

"Сајтови општина се не воде као званична документа", поручио је Шајић.

На официјалном сајту града Мостара постоје такође само двије опције за улазак на сајт, и то кликом на хрватски и босански језик, а у Одјелу за организацију, правне послове и опћу управу Градске управе Мостара су рекли да је посао администратора да поставља садржаје на званичној презентацији града.

"Не бих знао да кажем зашто је то тако. Колеге администратори само обнављају интернет страницу", рекао нам је један службеник из мостарске администрације.

На званичној интернет презентацији општине Бијељина постоји ћирилична и латинична верзија српског језика, као и енглеска верзија, али нико од службеника Општинске управе Бијељине није хтио да коментарише зашто је то тако.

Џевад Османчевић, предсједавајући Вијећа народа РС, сматра да би на сваком мјесту требало да буде омогућено да се говори једним од службених језика БиХ, те да ако у општини постоји макар један од представника три конститутивна народа, власти немају право да му одузму право на језик.

"То није у реду и овим питањем ћемо се позабавити првом приликом. На овај начин се одузима право појединца да на језику који он сматра изворним добије информацију", појаснио је Османчевић.

Он наглашава да велики дио законских рјешења која произилазе из уставних обавеза нема конкретне санкције за овакве случајеве, те да једино Вијеће народа може да покрене питање повреде националног виталног интереса.

"У овом конкретном случају могу рећи да институција није могућила доступност на свим службеним језицима БиХ, тако да постоји основ за покретање питања националног интереса", закључио је Османчевић.

Јован Чизмовић, предсједник Адвокатске коморе РС, каже да би ову појаву требало ријешити, те сматра да би на званичним страницама општинских и других институција и у Федерацији БиХ и у Републици Српској требало поставити сва три службена језика.

"Употреба језика и писма је на подручјима ентитета ријешена амандманима. Ја нисам чуо да је досад неко имао приговор на то", казао је Чизмовић, наглашавајући да је то посљедица споре имплементације закона.