Дневни лист: Премијер Федерације Мустафа Мујезиновић у интервјуу за Дневни лист говори о најављеној ревизији те истиче да ће бити ревизија борачке популације, али и повлаштених мировина. Администрације ће се смањивати, али прерасподјелом особља. Ово су само неке од изјава премијера Федерације, Мустафе Мујезиновића који је храбро прихватио преузимање ужарене премијерске фотеље.
Министарству бранитеља од укупног износа смањено је 10 посто. Математички гледано, на који начин ћете испунити обећање да неће доћи до смањења накнада ратним војним инвалидима (РВИ)?
– Накнаде борцима неће бити смањене. Било је нормално да до 2004. године бранитељи и њихове обитељи остваре своја права. Неки су се сјетили да су РВИ тек након овог раздобља, јер је очигледно било како држава има одређене пропусте у законима у суставу одређивања инвалидности, а не у контроли оних који су издавали лијечничка увјерења. Институт за оцјену способности или други који су давали посљедњу ријеч о тому имали су у многоме фалсифициране документе и велика је вјеројатност да је пуно људи злоупорабило тај сустав и остварило права која им не припадају, али напомињем како ти људи нису само према држави направили прекршај него су ушли у права оних који су исправни.
Администрација ће бити смањена
Хоћете ли смањити администрацију како сте најавили?
– Да, администрација ће бити смањена, али преквалификацијом и запошљавањем у другим институцијама. Постоје службе и агенције које немају довољно службеника, јер су то мало мање атрактивни послови као што је, примјерице, инспекцијски надзор или чак финанцијска полиција. Тражит ћу од Вијећа министара да не упошљава нове људе, него да пита нас можемо ли осигурати квалитетне кадрове. Прерасподјелом ће бити мањи губитак, него само смањењем броја упосленика који је енормно велик.
Хоће ли бити ревизије повлаштених мировина? Хоће ли се смањивати? Што ће се с тим догађати?
– Вјерујем да ће се повлаштене мировине смањивати, јер је опћи глас јавности да је то мало превише, не толико по висини колико по обиму. Дакле, урадит ће се и ревизија ових мировина. Влада мора израдити нови план рјешавања тог питања и понудити парламенту одређена рјешења, а Парламент треба преиспитати јесу ли његове одлуке у том тренутку биле исправне. Постоје економске норме, сукладно тим нормама требат ће те одлуке преиспитати, а оно што Парламент потврди да је исправно – тај дио мировина морат ће покривати прорачун ФБиХ.
Намјеравате ли сјести с одговорнима из гранских синдиката?
– Прије него што сам постао премијер имао сам разговоре с одређеним синдикатима. Од четвртка (данас) почињу интензивни разговори и преговори. Моја је порука да о свему можемо разговарати, осим о висини прорачунских прихода који директно руше уговор с ММФ-ом. Поједина смањења су изричито тражена, али као прорачунске ставке. У некима је могуће направити рационализацију и смањење броја корисника, али у некима нема другог излаза него суздржавања од јавне потрошње и подизање бруто дохотка јер 40 посто тог дохотка смијемо потрошити у јавну потрошњу. ММФ нас форсира да смањимо јавну потрошњу, али не субвенцију пољопривреди, здравству за одређене пројекте и помоћ привреди. Ту нам не допуштају смањивања.
На која сте подузећа мислили када сте казали сте да ћете “приватизирати подузећа која нису од стратешког интереса за ФБиХ”?
– Сматрам да је приоритет приватизирати, између осталих, Енергоинвест, Алуминиј и мали удио у Босналијеку, јер се прави проблем само зато што нису приватизирана.
На чему темељите своју наду да ће станд бy аранжман с Међународним монетарним фондом (ММФ) ипак бити потписан?
– Наду ми дају информације које добивам од нашег представника у ММФ-у у Wасхингтону који је добро информиран и зна како се ствари крећу. Даје ми мој разговор с представником ММФ-а Цостасом Цхристоуом који је, између осталог, нагласио да ће дио новца бити намијењен и за социјално најугроженију категорију, али да морамо поименично утврдити коме иде новац тако да у прорачуне идућих година можемо уврстити и ову категорију Сигурност ми затим даје посјет представника Еуропске комисије и еуропског повјереника за проширење који је такођер позитивно говорио о корацима које смо подузели и дао нам могућност чак и да након склапања станд бy аранжмана добијемо додатну помоћ. Исто тако је велико охрабрење сугласност све три владе у БиХ да је ово нешто што нам треба. (Министар финанција Драган) Вранкић је све ово иницирао и овај аранжман је оно што нам треба.
Ускоро сусрет са страдалницима ХВО-а
Зашто не разговарате са страдалницима Хрватског вијећа обране (ХВО)?
– Због краткоће времена нисмо могли, али ћемо свакако то организирати. Ја ћу замолити допремијера Вјекослава Беванду да што прије уприличимо сусрет и да разговарамо. Што се тиче националне структуре, она је пропорционална националној структури укупног броја страдалника и мислим да се ту не прави никакав дебаланс.
Фискално вијеће БиХ смањило је оквир државног прорачуна у идућој години за 40 милијуна марака због чега према ријечима министра Вранкића неће бити новца за финанцирање странака, и попис нове државне институције. Можете ли коментирати?
– То је деликатно питање које смо усвајањем документа макроекономске политике у БиХ, који је предувјет за склапање станд бy аранжмана, помјерили за рујан. Тих 40 милијуна неће бити изузето из прорачуна, него ће бити распоређено онако како се фискално вијеће договори у рујну. Договорили смо се и промијенили одређени редослијед ријечи у том документу, које нам омогућавају да сагледавањем свеукупне ситуације при крају године и након изражених првих нацрта прорачуна ФБиХ, РС-а и државних институција омогућити да видимо коме је најтеже. У случају да економисти кажу како можемо очекивати и тих 40 милијуна досад пројектиране висине прихода од директних и индиректних пореза и осталих фискалних прихода, тада ћемо одлучити коме је то најпотребније. Свакако се залажемо да свих 40 милијуна, ако буде добра ситуација, припадне пројектима на државној разини, а то су попис пучанства, избори и отварање нових агенција и служби на разини Вијећа министара.
Били сте савјетник у Развојној банци. Можете ли коментирати однос ове банке и финанцијске полиције?
– Није упутно коментирати, међутим ако вам кажем да о Рамизу Џаферовићу имам најбоље мишљење као банкару, стручњаку и човјеку који је до сада имао неких пет кривичних пријава које су све пале у воду, гдје је држава потрошила силне паре да би доказала како је човјек крив за нешто што није урадио. Често му сугерирам да уоквири тих четири или пет одлука судаца који су сад, такви какви јесу, неовисни, неутрални, чак и странци, да их стави као своју референцу. Нажалост он је увијек био у некаквој ватри, гдје људи имају велика очекивања и ако их не испуне – покушавају се светити на веома лош начин. Влада ФБиХ намјерава користити Развојну банку као један од јаких инструмента развоја у овој земљи, као институцију која је радила исправно, јер то показује њезина добит. Ако су точне информације о непотизму и слично, онда би се показао губитак врло брзо, али је ступањ наплате већи него у комерцијалним банкама. Кад Влада ФБиХ стане иза ове банке онда ћемо се моћи договарати да и оним слабијим мало помогнемо, а Влада мора стати иза цјелокупног пројекта и знати што хоће и потаћи Развојну банку да нешто уради и изнад критерија који су јако високи.
Нови министар промета и комуникација Рудо Видовић је казао да је РС завршила све послове који се тичу изградње коридора ВЦ док ФБиХ касни? Што Федерација подузима по овом питању?
– Због обимности текућих проблема још се нисам успио срести с министром Шећкановићем. Иако је Коридор ВЦ један од највећих приоритета ФБиХ немам потпуну информацију, али ћемо учинити све да то буде “приоритет приоритета”. Као малу референцу, да се и вашим читатељима похвалим, прва 4,5 километра излазног пута у Сарајеву изграђена су на моју иницијативу.
Што мислите о коментарима да вас је СДА жртвовала због одређених реформи прије избора?
– Мене су понудили и ја сам прихватио што значи да то није никакво жртвовање. Мислим да само можемо исправним реформама бити на добитку. Ова функција премијера владе ме занима само до истека ових 16 мјесеци до избора или краће ако буде требало. Имам само жељу да нам буде свима боље и да сваки грађанин БиХ, без обзира на вјеру и нацију, осјети да нам је боље.
Хоћете ли успјети извући ФБиХ из кризе?
– Не могу јамчити, то је “Божја воља”, а да би се она остварила треба пуно радити.