Независне новине: Дом народа парламента БиХ усвојио је у првом читању Закон о заштити домаће производње којим се на месо и млијеко те њихове прерађевине поријеклом из Србије или Хрватске уводе пуне царине. Примјена закона почет ће након што буде усвојен у другом читању.
"Потребно је почети с наплатом пуних царина на ову групу пољопривредних производа, јер је евидентан поремећај на тржишту. Споразум о ЦЕФТА даје нам могућност да у случају поремећаја тржишта усљед прекомјерног увоза имамо право на заштитне мјере. Мислим да ћемо на овај начин у буџете БиХ донијети око 500 милиона КМ, а дио можемо вратити пољопривредницима кроз потицаје", казао је Јерко Иванковић-Лијановић, предлагач овог закона, који је раније усвојен у Представничком дому парламента БиХ.
Министар вањске трговине и економских односа БиХ Младен Зиројевић позвао је делегате да одбаце овај закон, јер ће, како је навео, његово усвајање изазвати контрамјере Хрватске и Србије, што није добро за БиХ.
"Неоспорно је да се овим законом крши ЦЕФТА и Споразум о стабилизацији и придруживању. Занимљиво је да су овим измјенама обухваћени производи који се уопште не увозе из ове двије земље. Ово није добро рјешење за БиХ и извјесна је реакција високог представника ако закон буде изгласан", рекао је Зиројевић.
Закон о заштити домаће производње у првом читању су подржали делегати из реда бошњачког и српског народа. Клуб хрватских делегата био је против.
"Међународни споразуми су изнад домаћег законодавства, стога је споран чак и уставни основ овог закона. Посебице треба истаћи да је и Европска комисија ургирала да не дође до усвајања овог закона јер је супротан међународном споразуму", рекао је Илија Филиповић, предсједавајући Дома народа парламента БиХ.
Замјеница предсједавајућег Душанка Мајкић нагласила је да сусједне земље не поштују принцип отворених граница уводећи ванцаринске баријере.
"Мислим да треба подржати овај закон, јер тренутно немамо друге могућности да заштитимо домаћу производњу", казала је Мајкићева.
Дом народа јучер је усвојио и измјене Закона о царинским тарифама, којим се омогућује бесцарински увоз 50.000 тона шећера за прераду.