Још није познато колико је прекобројних службеника у државној служби, каже Невенка Савић, државни координатор за реформу јавне управе.
Истиче да нема разлога да ову реформу коче политичке препреке, јер је она неопходна за добробит грађана, али је и обавеза БиХ према ЕУ у процесу стабилизације и придруживања. Савићева наглашава да реформа јавне управе треба да пужи оно што сваки грађанин жели- да су државни службеници ефикасни, а процедуре поједностављене и брзе. То су разлози због којих Савићева не оправдава што представници ЕУ дозвољавају да проведба ове важне реформе остане у сјени реформе полиције или Устава.
У оно што је у Уставу записано о подјели надлежности ми нити смијемо нити можемо улазити
НН: Иако сте дужност државног координатора преузели у мају ове године, можете ли нам рећи због чега је ова реформа у застоју?
САВИЋ: Крајем 2004. године Савјет министара је донио одлуку о успостављању Канцеларије за реформу јавне управе, а потом су усвојени стратегија реформе и акциони план један. У септембру прошле године почела је предизборна кампања и процес конституисања власти трајао је поприлично дуго. У том периоду није се могло много урадити, владе су биле у техничком мандату и то је један од највећих разлога због чега је дошло до малог застоја и пролонгирања активности.
Ојачати ентитетске координаторе
НН: Какву сарадњу имате с државним и ентитетским властима?
САВИЋ: Улога координатора из ентитета мора бити ојачана у најскоријем периоду. Ми с њима имамо добру сарадњу, али постоји проблем њиховог статуса, јер су они државни службеници, који имају свој примарни посао, тако да дужност координатора обављају на волонтерској основи. Стојанка Ћулибрк је помоћник министра у Министарству управе РС, а Анто Чавар је такођер стручни сарадник у Влади ФБиХ. Предвиђено је да се ојача улога координатора сталним ангажманом само на тој позицији. Брчко је то урадило формирањем једне службе.
НН: Да ли се након доношења првог акционог плана почело са спровођењем конкретних пројеката?
САВИЋ: Поједини пројекти већ су у току. Наша канцеларија прати многе од пројеката које финансирају донатори као што су УНДП, Европска комисија и други. Међутим, успостављањем фонда за реформу јавне управе била би обезбјеђена средства баш за ову реформу.
НН: Значи, тај фонд од, како се очекује, 4,5 милиона евра, омогућио би снажнији темпо ове реформе?
САВИЋ: Ми се управо томе надамо.
НН: Познате су оцјене да у БиХ постоји велики бирократски апарат. Да ли ће ова реформа показати колико има вишка службеника?
САВИЋ: Наравно, то је један од задатака. Ради се на томе да се државни службеници обучавају и стичу искуства примјенљива на свим нивоима власти. Биће успостављења база података државних службеника, која ће омогућити и флуктуацију кадра, а помоћу ње ће моћи бити праћен напредак и утврђени критеријуми за поједине позиције. Све то би требало да буде предуслов за ефикаснији рад, а у том смислу и за смањење администрације.
НН: Постоје ли неке процјене колико је државних службеника вишак? Да ли је познато колико их тренутно ради у администрацији?
САВИЋ: Такве подаке немамо. Агенције за државну службу у БиХ нам морају помоћи инсталирањем базе података како бисмо добили податке колико има запослених на свим нивоима.
НН: Које ће нивое власти обухватити ова реформа?
САВИЋ: Према нашем акционом плану мјере обухватају државни ниво, ентитетски и Брчко дистрикт. Неке мјере иду и до кантоналног нивоа, док општинска власт није предвиђена овим планом. Међутим, неке мјере иду с нивоа ентитета до општина у смислу информатизације и обучавања кадра. Дакле реперкурсије онога што буде донесено на државном и ентитетским нивоима сигурно ће се осјетити и на најнижем нивоу власти.
НН: Да ли је реформа Устава повезана са овом реформом и да ли може утицати на њу на неки начин?
САВИЋ: Не. У оно што је у Уставу записано о подјели надлежности ми нити смијемо нити можемо улазити. Ми не смијемо ни по коју цијену дирати у надлежност појединих нивоа власти и морамо поштовати појединачни напредак у неким областима. Неки ентитет је, на примјер, отишао даље и нема потребе да чека да други дијелови земље достигну тај ниво.
НН: Да ли је могуће да успјешан модел администрације неке европске земље буде пресликан у БиХ?
САВИЋ: Мислим да о томе не може бити говора због наше организационе структуре. Међутим, могу се користити појединачна искуства и праксе, што већ и радимо. Имали смо студијско путовање у Аустрију гдје смо видјели шта је у области унапређења државне управе урађено у области информационих технологија. За нас је то још врло далеко, али нам може послужити ако примјер. Аустријанци ће нас посјетити наредне седмице и видјећемо које би пројекте из области информатизације могли примјенити.
За Независне новине:
Марија ТАУШАН