Profesija portparola kod nas se pojavila tek pre nekoliko godina, ali je veoma brzo postala jedno od najpoželjnijih radnih mesta. Skoro da ne postoji državna agencija ili institucija koja nema svog portparola. U Vladi RS, zvanično, na poslovima odnosa s javnošću radi 17 radnika, ali u nekim ministarstvima tu stolicu dele čak dva zaposlena. Profesiju portparola u javnosti bije glas isključivo državnog, uglednog, dobro plaćenog, a ne preterano teškog posla. Zato i ne čudi da većina studenata žurnalistike i novinara mašta da redakcijsku „vruću“ stolicu jednom zamene foteljom u državnoj upravi.

Uprkos činjenici da je plata portparola u institucijama vlasti u RS skoro duplo veća od prosečne novinarske zarade, novinari i stručnjaci za odnose s javnošću nazivaju ih “običnim činovnicima i skretničarima”. Domaće portparole javnost RS ne viđa u televizijskim emisijama, retko daju usmene izjave medijima, a njihov rad svodi se na to da mejl sa pitanjima proslede do – „prave osobe“.

Novinari se žale da se portparoli u vlasti, čija je plata najmanje 1.200 KM, grčevito drže birokratskih odgovora svojih nadređenih, retko su voljni da javnosti dostave tražena dokumenta, a neki od njih dnevnim listovima odgovore šalju i – poštom.

„Naši portparoli se ponašaju kao da novinarima čine usluge, a ne znaju da je instituciji u kojoj rade u interesu da se njihov glas čuje. Njihov posao je ne samo da odgovaraju na novinarska pitanja nego i da javnost obaveštavaju o svemu što rade, smatra dugogodišnji novinar Gordana Katana.

„Recimo, ’Elektroprivreda RS’ nema portparola’, ali zato ima sekretaricu direktorke od koje bi svi naši portparoli mogli da uče kako se radi posao sa javnošću“, ilustruje Katana.

Ona tvrdi da bi uzrok za loš rad službenika za odnose s javnošću mogao da bude i u činjenici da ključ informacija još drže ministri ili direktori javnih preduzeća, pa portparoli ništa ne smeju da rade na svoju ruku.

Marko Radoja, jedan je od retkih koji se nakon posla državnog službenika za odnose s javnošću vratio novinarstvu kaže kako ne može da izdvoji niti jednog portparola koji ozbiljno radi svoj posao.

“Ako ja kao novinar ne znam ni da nabrojim portparole svih ministarstava, kako će onda javnost da zna? Portparol ne treba da komunicira samo sa novinarima, nego i s građanima”, napominje Radoja dodajući da su ova mesta obično rezervisana za bliske vlasti. ”Većina ne zna ni engleski jezik“.

Šef biroa Vlade RS za odnose s javnošću Vera Sajić tvrdi da sektor za informisanje nema primedbe na rad službenika za odnose s javnošću i tvrdi da je rad Vlade sada mnogo otvoreniji i da napredak najbolje pokazuje broj poslanih saopštenja.

”U 2005. medijima je dostavljeno 233 saopštenja, a lane 1.284. U 2009. organizovano 173, a 2010. 365 konferencija za novinare”, objašnjava Sajićeva, prenosi portal blic.rs